Izdvajamo - Srbija

Fiksna ili promenljiva kamata – pitanje je sad

Svi oni koji su uzeli zajam sa fiksnom kamatom dobiće u dinar istu ratu kao i pre šest meseci ili godinu dana, dok onima koji su odabrali varijabilnu, promenljivu kamatu, mesečne rate već „skaču” iz meseca u mesec. Klijenti banaka mahom se zadužuju po kamatama koje su promenljive, odnosno koje se menjaju u zavisnosti od tržišnih uslova. Takvi zajmovi jeftiniji su od onih kod kojih je kamata fiksna i kod kojih je, zbog rizika od promene tržišnih uslova po banku, kredit skuplji. U fiksnu kamatu, rizik je već ugrađen.

Ovih dana međubankarske naknade euribor i domaći belibor rastu, a one su bitne za obračun ovdašnjih zajmova. Prednost zajmova s promenljivom kamatom je što mesečni anuiteti „padaju” kada se smanjuje cena novca, a mana što rastu s poskupljenjem kapitala. U slučaju gotovinskih kredita banke, kako se može videti na njihovim internet stranicama, u proseku nude fiksnu kamatu od oko 12 odsto, dok je u slučaju promenljive ona oko devet odsto godišnje kao zbir bankarske marže od šest odsto i šestomesečnog belibora koji je 1. septembra iznosio 2,98 odsto. Znači razlika je trenutno čitava tri procentna poena u korist zajma kod koga se kamata menja, odnosno on je za toliko jeftiniji.

Međutim, ako svetske kamate odu „u nebesa” što naravno niko ne može da predvidi, onda će na rok od šest godina, na koliko se sada otplaćuju gotovinski zajmovi, oni koji su ugovorili fiksnu kamatu biti u povoljnijem položaju, odnosno mogu bolje da prođu od onih koji su uzeli varijabilnu.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da budući dužnici treba da prouče ponudu banaka i vide koliko je fiksna kamata veća od one varijabilne. Ne treba izborom fiksne kamate plaćati previsoku cenu da bi se zaštitili od rasta. Treba platiti razumnu cenu. Kamate će i dalje rasti, a niko ne može da kaže do kog nivoa i do kog perioda.

„Nije to tolika dilema. Kod stambenih zajmova banke više teorijski nude tu fiksnu kamatu, kao što nude i dinarske stambene zajmove koje niko ne uzima. Jer, o vrsti kamate više treba brinuti kod stambenih koji su dugoročni, nego kod gotovinskih kredita koji su kratkoročni. Kod stambenih je neko vreme prosečna promenljiva kamata godišnje iznosila 2,8 odsto, a fiksna 3,3 što znači da je razlika bila 0,5 procenata. Taj rizik od 0,5 odsto je zanemarljiv i taj rizik bih lično prihvatio kada bih se opredelio za fiksnu kamatu. Ali ako je fiksna kamata veća dva odsto treba razmisliti. Jer, referentne kamate će rasti, a posle će opet pasti. One idu i gore i dole, sad je momenat kada rastu. Takvo je tržište. Sad će premija rizika da raste”, objašnjava Grubišić.

Prema ekonomskoj teoriji krediti mogu biti ugovoreni sa fiksnom ili promenljivom (varijabilnom) kamatnom stopom. Kredit sa fiksnom je onaj koji se otplaćuje po kamatnoj stopi koja je određena u momentu potpisivanja ugovora i koja ostaje ista u toku celog perioda otplate zajma, zbog čega se iznosi rata tokom otplate ne menjaju. Kod ovih kredita zajmoprimac uvek unapred zna ukupan iznos kamate koju plaća po kreditu.

Kredit s promenljivom kamatnom stopom je kredit koji se otplaćuje po stopi koja zavisi od promene određenih promenljivih faktora, kao što su referentne kamatne stope euribor, belibor, libor, stopa inflacije. Visina kamatne stope kod ovih kredita se može menjati, a samim tim i ukupan iznos kamate koju je potrebno platiti.