Izdvajamo - Srbija

Kamate na kredite privredi i građanima blago porasle u 2022.

Kako preciziraju iz NBS-a za Tanjug, kamate poslovnih banaka na nove dinarske kredite privredi povećane su u odnosu na kraj prošle godine na 3,6 odsto u martu, a na kredite stanovništvu na 8,4 odsto, na šta su se najverovatnije odrazili efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova putem prosečne repo stope centralne banke.

"Efekte aprilskog povećanja referentne kamatne stope još uvek ne možemo da sagledamo, jer ne raspolažemo podacima o kamatnim stopama na kredite za april", naveli su iz NBS-a.

Centralna banka Srbije je u aprilu podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 1,5 odsto.

Iz NBS-a podsećaju da su prethodnih meseci umereno pooštravali monetarne uslove, kako bi ograničili njihove sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

Do aprila, NBS je to radila povećanjem prosečne stope na repo aukcijama kojima su se na nedelju dana povlačili viškovi dinarske likvidnosti iz banakarskog sistema.

"Na aprilsko povećanje referentne kamatne stope reagovale su kamatne stope na međubankarskom tržištu novca, tako da očekujemo da preko njih u narednim mesecima dođe i do blagog povećanja kamata na dinarske kredite", kažu iz NBS-a.

Dodaju da nekada prođe i nekoliko meseci dok se ne izvrši prenos referentne stope na kamate na kredite, ali napominju da taj prenos ne bude potpun, jer u uslovima pojačane konkurencije u bankarskom sektoru i nastojanja banaka da zadrže klijente, deo povećanja referentne kamate banke mogu da kompenzuju smanjenjem svojih marži.

Povodom povećanja ključne kamate američkih Federalnih rezervi, iz NBS ističu da ne očekuju značajnije efekte po osnovu te odluke FED-a "s obzirom da su se oni u velikoj meri već realizovali, jer su ih tržišni učesnici predvideli i očekivali".

Navode u tom kontekstu da kretanja na svetskim finansijskim tržištima i mere FED-a, kao vodeće centralne banke, imaju uticaj na kretanja na domaćem tržištu uglavnom kroz tokove portfolio investicija, odnosno kroz ulaganja stranih investitora u državne dinarske obveznice.

"Strani investicioni fondovi koji ulažu u dinarske obveznice Srbije, značajnim delom su poreklom iz SAD, zbog čega monetarna politika FED-a ima uticaj na domaće tržište državnih obveznica, a tako i na kretanja na domaćem deviznom tržištu", predočavaju iz NBS-a.

Ukazuju, pri tome, da su pooštravanje monetarne politike FED-a, zajedno sa delovanjem globalnih geopolitičkih rizika, već uticali u prethodnim mesecima na rast prinosa na državne obveznice zemalja u razvoju, kao i na značajniji odliv portfolio investicija iz ovih zemalja.

"Veoma je važno istaći da je stabilnost domaćeg tržišta državnih obveznica za sada u potpunosti očuvana, kao i relativna stabilnost kursa dinara, što bitno određuje dugoročnu atraktivnost naših hartija kod stranih portfolio investitora", poručuje NBS.

Pritisci na polju portfolio tokova u Srbiji, prema njihovim rečima, uglavnom su bili koncentrisani u kratkom roku (u periodu eskalacije krize u Ukrajini), kada je, naročito krajem februara, zabeležena rekordna i koncentrisana tražnja za devizama od strane nerezidenata.

To se dešavalo u uslovima pojačane prodaje obveznica u lokalnim valutama zemalja u celom regionu i/ili zaključivanja hedžing transakcija, radi zaštite od deviznog rizika svojih ulaganja.

"Iz navedenih razloga smatramo da buduće aktivnosti FED-a ne bi trebalo da imaju značajniji efekat na domaće tržište", navode za Tanjug iz NBS.

FED je od početka godine već povećao referentnu kamatnu stopu u dva navrata, poslednji put 4. maja, a najavljena su i nova povećanja ove i sledeće godine, u cilju uspostavljanja kontrole nad inflatornim pritiscima.

NBS ističe da FED na transparentan način komunicira o aktuelnom ciklusu povećanja kamatnih stopa sa tržišnim učesnicima, koji su na prve najave pooštravanja monetarne politike postepeno započeli proces prilagođavanja svojih portfolija.

"Stoga, 'momentalni' efekat poslednjeg povećanja referentne stope FED-a na portfolio tokove ne treba očekivati, jer je odluka bila očekivana i unapred komunicirana sa finansijskom javnošću", zaključuju iz Narodne banke Srbije.