Izdvajamo - Srbija

Klasična kafa gubi trku na tržištu

U jeku inflacije zabeležen je veliki pad potrošnje kafe, čak za trećinu, a kada se tome doda promena trendova i činjenica da je mladi sve manje piju, a i kada je koriste to nije ona iz džezve, nego instant i razni miksevi, onda je to još jedan izazov za domaće prerađivače i male pržionice koje se bore da opstanu. A prošla godina je bila teška za sve.

Ljubitelji ovog kofeinskog napitka mogli bi uskoro da probaju i prerađenu kafu iz Ugande, budući da je prilikom nedavne posete našoj zemlji Joveri Kaguta Museveni, predsednik Ugande, naglasio da se u Srbiji i uopšte u ovom delu sveta piju znatne količine ovog napitka pa žele da promovišu i svoju kafu. Srećom, Srbija je pristala da kupi prerađenu kafu iz Ugande, napisao je on na svom instagram nalogu.

Kada je reč o Ugandi, podaci pokazuju da u ukupnoj vrednosti izvoza robe iz ove zemlje u Srbiju kafa čini 98 odsto. Prerađivači navode da ovaj napitak iz Ugande ide na tržište u malom procentu. Reč je o kafi sa najviše kofeina koja je jaka i oštra i vrlo malo može da se stavi u mešavinu. Imaju oni, kažu naši sagovornici i bolje vrste, ali je u tom slučaju cena znatno viša. Naše tržište je naviklo na kafu koju čini 90 odsto „rio minas” iz Brazila i 10 procenata „robuste”, uglavnom indijske. Na tržištu u ovom trenutku prodaja tradicionalne kafe pada. Trendovi se menjaju, pa raste potrošnja instant, espreso i kafe u kapsulama, a ona iz džezve pada. Upitan da li je to zbog cene, Nikola Srbinovski, direktor firme „Mileks” d. o. o., kaže za „Politiku” da nije.

– Čak je i skuplje od domaće kafe, ali je reč o komforu. Zašto kuvati kafu u džezvi kad možeš da je spremiš na dugme. Kapsula košta recimo 50 dinara i od nje se dobije jedna šolja, a od 100 grama domaće kafe može se napraviti 10 šoljica i košta 120 dinara. Dakle nije reč o ceni – objašnjava.

Prodaja espresa, saznajemo, raste kroz sve veću konzumaciju kod kuće. Uz jeftiniji, povoljan aparat od kilogram espresa koji košta 1.500 dinara može da se spremi 120 kafa. To je 12 dinara po šoljici, a u kafiću bi koštala 200. Tržište beleži i rast prodaje mikseva kafe (takozvani tri u jedan). U njima je najmanje kafe, ali su pune šećera i primećuje se da čak i stariji potrošači sve više prelaze na ove tipove kafe.

– Domaća kafa beleži veliki pad i u kafićima i restoranima. U centru Novog Beograda teško je naći lokal koji služi takvu kafu. Nije razlog u kvalitetu ili navikama potrošača, nego mnogi imaju potpisane ugovore i sponzorstva sa proizvođačima espreso kafe i mesečno moraju da prodaju ugovorene količine. Ako uvrste i domaću, teško će to ostvariti, a fakture stižu svakog meseca. Na žalost i to će doprineti gašenju lokalnih pržionica kafe – navodi Srbinovski.

– Cene su eksplodirale. Veliki igrači imali su neke pozicije odranije (pre svega stare ugovorene cene) i to su koristili od kraja 2021. i tokom 2022.  To je male firme skoro uništilo i izgubili su dobar deo tržišta. Sve manje pržionice beleže pad u poslednjih pet godina, a od 2021. intenzivno. Samo prošle godine taj pad bio je i do 50 odsto –  kaže za naš list Srbinovski.

Cene su, dodaje, trenutno u padu i u odnosu na prošlu godinu sirova „minas” kafa je pojeftinila za oko 20 odsto. Ipak, jeftinija sirovina nije se mnogo odrazila na cene u maloprodaji, jer su svi ostali troškovi i inputi poskupeli. Srbinovski napominje da u takvim uslovima, potrošači najpre kažnjavaju male, slabije brendove, jer ne pristaju na više cene. Svi su spustili cene kafe, ali je pitanje ko će opstati na tržištu sa takvim oscilacijama.

– Vratili smo jedan deo tržišta, ali niko nije došao na ranije pozicije. „Minas” kafa (arabika iz Brazila) prošle godine bila je više od 800 dinara po kilogramu, a robusta (uglavnom iz Indije i Vijetnama) bila je jeftinija, pa su je mnogi dodavali u većem procentu kako bi postigli bolju računicu. Velikim prerađivačima je lakše, jer su pozicionirani u trgovinama i imaju bolje uslove. Od manjih opstaju još samo dobro rangirane pržionice sa jakim lokalnim brendom.

Domaća, ali iz aparata

Da bi se izborili sa konkurencijom manji prerađivači domaće kvalitetne kafe navode da moraju da rade na jačanju brenda i asortimana. Domaća kafa se neće spremati u džezvi, nego kroz aparat, jer će se prodavati i kapsule za ovu vrstu napitka. Iako to nikada neće zameniti džezvu kao ritual pripremanja kafe, to je jedini način da se na tržištu održi domaća kafa.