Izdvajamo - Srbija

Kovanice u kasicama državu koštaju milione

Popularne kasice prasice ne predstavljaju više vid štednje, nego su sada upravo suprotno - uzročnici bespotrebne potrošnje državnih para, pokazuje statistika Narodne banke Srbije.

Zbog kovanica koje građani čuvaju po džepovima, flašama ili kasama, centralna banka svake godine proizvodi novi kovani novac na šta troši oko 200 miliona dinara poreskih obveznika. Zbog toga građanima poručuju "plaćajte kovanim novcem, i to je platežno sredstvo".

Problem sa sitnim novcem koji se uglavnom povlači po džepovima porodica Srijemac rešila je njegovim ubacivanjem u kasicu. Na taj način uspevali su da uštede i do tri hiljade dinara mesečno, ali taj novac nisu mogli da iskoriste kako su planirali.

"Problem je nastao kada smo prvi put odlučili da ukrupnimo te pare. Ja sam prvo otišla u banku u kojoj imam račun, međutim oni su rekli da to ne rade. Svratila sam još u dve banke i svi su me uputili na Narodnu banku. Tamo su mi takođe rekli da to ne rade", za Radio-televiziju Vojvodine kaže Tamara Srijemac.

Banke nisu dužne da građanima ukrupnjavaju novac, iz prostog razloga što je namena kovanica da se ravnomerno koriste u platnom prometu, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije, 28. februara je u opticaju bilo oko 415 miliona komada kovanog novca. Prema njihovim rečima, to pokazuje neodgovoran odnos građana prema toj vrsti novca koji je, podsećaju, takođe platežno sredstvo.

"Narodna banka Srbije koristi svaku priliku da kaže građanima da ne lageruju kovani novac po flašama, pepeljarama, kasama i tako dalje, jer takvo ponašanje ima za posledicu da se u opticaju nalaze enormne količine kovanog novca koji se gubi u platnom prometu, dok Narodna banka, da bi zadovoljila potrebe za kovanim novcem, mora da izrađuje minimum 50 do 60 miliona komada tog novca godišnje", kaže direktor Odeljenja za izdavanje gotovog novca Narodne banke Srbije Nikola Reljić.

Poreske obveznike to svake godine košta oko 200 miliona dinara. Ekonomisti kažu da se odnos troška na ime kovanja novca i emisione dobiti koju Narodna banka od njega ima, naročito dovodi u pitanje u slučaju ovako visoke stope inflacije kao što postoji u Srbiji.

"Ono što se nameće kao rešenje je pre svega stabilizovanje vrednosti dinara i smanjenje stope inflacije. U suprotnom, svaka visoka stopa inflacije, kao što većina ekonomista očekuje u ovoj godini, još će više obezvređivati vrednost novca i na taj način dovoditi u pitanje štampanje, ali u isto vreme i proizvodnju kovanog novca", navodi profesor Ekonomskog fakulteta Siniša Ostojić.

Do kraja 2012. može se zameniti i stari kovani novac Banke Jugoslavije, a građani ni tu nisu pokazali veliku odgovornost, jer na zamenu čeka još oko 95 odsto tih kovanica.  Situacija se može lako popraviti, kažu u Narodnoj banci Srbije, jednostavnim donošenjem starih kovanica u njihove filijale, odnosno ponovnim puštanjem novca iz kasica u promet.

"Sad se svodi na to da izvadimo pare kad treba nešto da kupimo, tako da ne čekamo sad da nakupimo, ukrupnimo, pa od tih para nešto kupimo, nego to više služi za hleb, mleko, novine... mada prodavačice nisu baš srećne kada im neko dođe sa sitnim novcem da nešto kupi", navodi Tamara Srijemac.

U Narodnoj banci navode da trgovci i banke ne bi smeli da odbiju kovani novac ukoliko građani odluče njime da plate račune. Mali trud bi u državnoj kasi sačuvao 200 miliona dinara, što je suma koja je, na primer prošle godine izdvojena za izgradnju reciklažnih dvorišta ili zaštitu i unapređenje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.