Izdvajamo - Srbija

Manje birokratije, lakše do posla

Najveći pad proizvodnje u Srbiji beleži se u građevinarstvu, posebno u stanogradnji.

Nedostatak investicija nije prouzrokovan samo krizom već postoje i ozbiljni sistemski propusti u novom Zakonu o planiranju i izgradnji.

Novi Zakon o planiranju i gradnji ne samo da nije otklonio, nego su u nekim sredinama procedure za dobijanje neophodnih papira potrebnih da bi se krenulo u izgradnju, bile potpuno zaustavljene.

Na to je nedavno ukazao i direktor misije USAID u Srbiji, Majkl Harvi, koje je ocenio da „ne postoji veća barijera za priliv stranih investicija od nerešenog pitanja vlasništva nad zemljištem i neefikasne procedure izdavanja građevinskih dozvola“.

Opšte je mesto da podizanje građevinske industrije, direktno ili indirektno, povlači za sobom između 20 i 30 drugih grana, a jedno novo radno mesto na gradilištu znači još četiri u pratećim delatnostima. To su dovoljni razlozi da Vlada prošle nedelje usvoji predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i gradnji, kao i svojevrsan leks specijalis - zakon o podsticaju građevinske industrije u Srbiji u uslovima krize, koji će po hitnom postupku biti prosleđen Skupštini.

Ovaj drugi dokument trebalo bi da domaćim firmama iz te grane ubrza put do poslova koje organizuje i finansira država ili lokalna zajednica.

Prema rečima Aleksandre Damjanović Petrović, pomoćnice za urbanizam u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, ovim predlogom neće biti suspendovani ostali zakoni, pre svega Zakon o javnim nabavkama, ali se iz svih postojećih normi “izvlače skraćene procedure koje će moći da se primene u projektima od posebnog javnog interesa”.

“U uslovima krize neophodno je preduzeti vanredne mere kojima će cela grana da se pokrene, a skraćivanje postupka za otpočinjanje posla za koji je država obezbedila novac, jedan je od takvih poteza. To znači da će pri definisanju tendera poziv za učešće u nadmetanju biti upućen svim firmama koje su registrovane na području Srbije a po tehnološkim mogućnostima i ljudskim resursima ispunjavaju uslove, a procedura će biti validna ukoliko pristignu najmanje tri ponude. Ovaj postupak primenjivaće se ne samo kod projekata koje vodi Ministarstvo, poput izgradnje stanova na lokaciji bivše kasarne “4. Jul” nego i kod poslova koji se organizuju na regionalnom ili lokalnom nivou. To znači da će zakonom biti definisani uslovi za pomoć i velikim sistemima i malim građevinskim firmama”, kaže Damjanovćeva.

Dulić: Novi i stari propisi u sukobu

I promene Zakona o planiranju i izgradnji, za koji mnogi tvrde da je ozbiljna kočnica u pokretanju investicionog ciklusa, trebalo bi da ubrza put do dozvola, ali se pravi efekat intervencije za koju je Vlada dala zeleno svetlo prošle nedelje, tek očekuje.

Naime, najavljeno je da će u prvom krugu biti korigovane samo tehničke i terminološke nedoslednosti, nastale kao “početničke greške zbog brzine kojom je rađen tekst tog zakona” ali se i od tog poteza očekuje da će bar neke procedure u sada gotovo zaustavljenom procesu biti pokrenute.

Iako se za zastoj u primeni ovog Zakona najčešće okrivljuje nestručnost lokalnih uprava, ministar za životnu sredinu Oliver Dulić, ipak je protekle nedelje priznao da su i pojedine odredbe neprimenljive “zbog toga što su u sukobu sa nekim od još uvek važećih propisa”.

Zbog toga je on ocenio da su ove izmene samo prvi korak u prilagođavanju Zakona praksi i istakao da je to ministarstvo otvoreno za sve predloge koji će pomoći boljoj implementaciji propisa.

Dulić je, međutim, naglasio da se „reformski stubovi nakojima zakon počiva neće menjati“ pa će za prenamenu lokacije vlasnici morati da plate, katastar će morati da pokrije svako „parče zemljišta“ dok će lokalna samouprava biti dužna da usvoji sva planska dokumenta kako bi proces izdavanja dozvola za gradnju mogao da se ubrza.

Birokratija koči građevinske poslove

Građevinari, iako još nisu imali vremena da detaljnije prouče izmene postojećih propisa, tvrde da je bilo krajnje vreme za takav potez, posebno kada je reč o skraćenim procedurama u poslovima koje naručuje država.

“Postupak javnih nabavki do sada je bio do te mere birokratizovan komplikovan i predug, da je često obesmišljavao čitav posao, pri čemu to nije bila garancija za transparentnost. Dok se izvrši priprema za tender, oglašavanje, ponderisanje, pa rokovi za preuzimanje dokumentacije, prijavljivanje, odlučivanje, žalbe”, sve to je na kraju trajalo duže nego što je graditeljima preostajalo vremena da završe dobijeni posao.

“Sve to može da se obavi mnogo brže a da se ne zapostavi javnost postupka i mislim da će najavljeni zakon o podsticaju građevinske industrije u tome pomoći. Jer, niko nema vremena da u ovim uslovima, čeka na sve te rokove, niti je država toliko bogata da „drži na ledu“ novac koji je obezbeđen i da pošta da ga obezvređuje kamata”, kaže za Danas Dragan Mijatović, investicioni menadžer kompanije Deneza, i dodaje da posebo građevinske firme u ovom trenutku mnogo očekuju od ovog zakona, jer je građevinska sezona već uveliko krenula a dragoceni poslovi, koji omogućavaju preživljavanje mnogim firmama, još uvek stoje „zaglavljeni“ u tenderskim procedurama.

Unija poslodavaca podržava promenu Zakona o planiranju

I Unija poslodavaca Srbije podržala je u načelu promene Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, očekujući da će to njegovu primenu učiniti jednostavnijom za investitore i sprovodljivijom u praksi. U toj organizaciji kažu da će predložene promene doprineti povećanju privrednih aktivnosti u ovom sektoru.

Inače, prema podacima UPS-a i Privredne komore Srbije, prosečan rok plaćanja u građevinskoj industriji iznosi 158 dana (prema anketi koja je u periodu od 1. januara do 1.aprila ove godine obuhvatila 42 male, srednja i velike građevinske firme).

Država preduzećima iz te grane duguje oko 145 miliona evra, dok dugovanja privatnog sektora, odnosno investitora, dostižu oko 230 miliona evra.

Posebno je problematično to što država još nije isplatila sve dugove za poslove obavljene u 2007. i 2008. godini, i prema trvrdnjama građevinara, ona svoju poziciju glavnog investitora u oblasti niskogradnje koristi za preduge rokove plaćanja.

S druge strane, prodaja poslovnog i stambenog prostora finansirana od strane privatnih investitora opala je za čitavih 50 odsto u odnosu na 2008. godinu. Investitori koji su zaduženi kod banaka, gledaju da prodaju poslovni prostor čak i u pola cene na tržištu samo da bi povratili uloženo i isplatili banke.

Ovo je posebno karakteristično za rizična zaduzivanja kojih je bilo dosta tokom 2007. i 2008. godine kada se nije očekivalo da će ekonomska kriza umrtviti tržište nepokretnosti.

Uz to, građevinsku industriju opterećuje i to što je tokom 2009. i u prvom kvartalu 2010. izgubljeno gotovo 52.000 radnih mesta (stalno zaposleni i honorarci).

I rad na crno značajno je povećan, pogotovu angažovanjem ilegalnih bugarskih, rumunskih i makedonskih radnika u istočnoj, srednjoj i južnoj Srbiji, kao i u manjoj meri Albanaca sa Kosova.

Za građevince koji mesecima nisu imali veće poslove ili su imali problema da takve poslove naplate i zapadali redom u nelikvidnost, prosečna opterećenja od preko 63 odsto na zarade, bila su prevelika da bi mesecima držali kao zaposlene desetine i stotine radnika koji ne rade.

U prošloj i prvom kvartalu ove godine ugašeno je gotovo 850 preduzeća u ovom sektoru, ali i hiljade malih preduzeća, preduzetnika i zanatlija koji su čvrsto skopčani za granu gađevinarstva, jer obavljaju usluge i manje radove za srednje i veća građevinska preduzeća.