Izdvajamo - Srbija

Manje trošimo na hranu, a više na mobilne i kafanu

Ovo je zaključak Narodne banke Srbije (NBS) u analizi o trendovima u pogledu prihoda i potrošnje domaćinstava. U pomenutom periodu ukupni prihodi, tačnije raspoloživa sredstva domaćinstava, uvećala su se s 56.073 dinara (496 evra) u 2013. na 78.393 dinara (667 evra) u 2022. godini. Od toga se oko 96 odsto odnosilo na prihode izražene u novcu, dok su ostatak činili prihodi u naturi.

Rast prihoda u novcu od 42,1 odsto u pomenutom periodu u najvećoj meri je rezultat rasta nominalnih zarada i penzija. Plate su u 2022. bile za 75,2 odsto više nego 2013, a penzije su u periodu 2019–2022. kumulativno porasle za 24,2 odsto.

„Takva dinamika prihoda uglavnom je pratila kretanje inflacije, čime realna kupovna moć stanovništva nije bila ugrožena. Postepenom rastu prihoda domaćinstava pre svega su doprineli očuvano tržište rada i povoljniji poslovni i investicioni ambijent, što je rezultiralo snažnim prilivom stranih investicija i rastom formalne zaposlenosti. Takođe, tokom većeg dela posmatranog perioda smanjivani su troškovi otplate kredita, kao i cena novog zaduživanja stanovništva, što je doprinelo rastu raspoloživog dohotka domaćinstava”, navode u NBS.

U strukturi izvora ukupnih prihoda u svim godinama dominiraju prihodi iz redovnog radnog odnosa, čiji je udeo povećan sa 44 odsto u 2013. na gotovo 50 odsto u 2022. godini, što dodatno govori u prilog poboljšanju uslova na tržištu rada, pre svega u pogledu rasta formalne zaposlenosti i zarada. Važan izvor prihoda domaćinstava predstavljaju i penzije, koje su u svim godinama činile oko jedne trećine ukupnih prihoda domaćinstava.

U skladu s rastom prihoda, domaćinstva u Srbiji su povećavala i svoju privatnu potrošnju. Sa 56.013 dinara (495 evra) u 2013. na 78.678 dinara (670 evra) u 2022. godini. U strukturi potrošnje domaćinstava primećuje se postepeno smanjenje potrošnje osnovnih proizvoda i usluga, pre svega hrane, pića i stanovanja, dok se u isto vreme postepeno povećavaju izdaci na proizvode i usluge koji se po pravilu „troše” tek nakon zadovoljenja osnovnih potreba kao što su usluge komunikacije, rekreacije i kulture, ugostiteljstva.

Tokom celog posmatranog perioda dominirali su izdaci za hranu i bezalkoholna pića, s tim što se njihovo učešće kontinuirano snižavalo sa 39,1 odsto u 2013. na 34,2 odsto u 2021, da bi u 2022. godini poraslo (na nivo od 35,9 odsto) zbog povišene prehrambene inflacije. Izdaci za hranu verovatno bi bili i veći da vlada nije privremeno krajem 2021. i početkom 2022. ograničavala cene osnovnih životnih namirnica.

Izdaci za odeću i obuću bili su stabilni na oko pet odsto ukupne potrošnje. Pored hrane i pića, domaćinstva su znatan iznos raspoloživih sredstava izdvajala i za podmirivanje režijskih troškova i snabdevanje vodom i energijom, pri čemu je i njihov udeo takođe smanjen. Sa 21,5 na 20,2 odsto.

U poređenju s hranom, stanovanjem i prevozom, domaćinstva su znatno manje sredstava izdvajala za usluge komunikacije, rekreacije i kulture, ugostiteljstva i ostale lične usluge. Ipak, njihovo učešće u strukturi potrošnje postepeno se uvećavalo sa 16,5 na 20,1 odsto.

Ovakve tendencije u strukturi potrošnje prisutne su kod svih delova stanovništva, a najveće relativno poboljšanje postoji kod stanovništva sa najnižom potrošnjom, kod kojeg je u periodu od deset godina smanjen udeo potrošnje koji se izdvaja na hranu, sa skoro 60 odsto na ispod 50 odsto.

Na povećanje životnog standarda stanovništva ukazuje i to što je u proteklim godinama povećan udeo domaćinstava u urbanim i u ruralnim sredinama koja su posedovala i raspolagala trajnim potrošnim dobrima. To znači da su domaćinstva bila u stanju da s vremenom izdvajaju više sredstava iz kućnog budžeta za kupovinu proizvoda višeg cenovnog ranga, kao što su putnički automobili, mobilni telefoni, računari, klima-uređaji, bela tehnika. Posebno se ističe podatak da je u prethodnih deset godina registrovan postepeni porast broja domaćinstava koja su koristila jedan putnički automobil ili više njih. Njihovo učešće je povećano sa 45,9 na 52,1 odsto.

Najviši rast lične potrošnje prisutan je u manje razvijenim regionima – u Južnoj i istočnoj Srbiji i Šumadiji i zapadnoj Srbiji.