Izdvajamo - Srbija

Može li elektronsko bolovanje da smanji zloupotrebe

Jedan deo sigurno zloupotrebljava pravo na odsustvo sa radnog mesta, pa bi najavljeno uvođenje usluge elektronskog bolovanja možda moglo da uvede više reda. Ona će objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Kako je najavio direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, mogla bi da zaživi od marta.

– Ova usluga će građanima biti dostupna preko portala elektronske uprave i omogućiće da se doznake od izabranog lekara šalju u elektronskoj formi, čime će poslodavac dobiti adekvatne informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju. Na ovaj način će se izbeći potreba da zaposleni donose papirna dokumenata, a to je posebno značajno za njih u toj situaciji – rekao je Jovanović.

U Srbiji inače više od 2,4 miliona ljudi ima registrovan nalog na portalu e-uprava i koriste bar jednu od 350 različitih usluga koje su dostupne građanima i privredi. Vlada Srbije je usvojila Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Srbije za period 2022–2026. godine. Deo tog programa čini i uvođenje e-bolovanje, koje podrazumeva da pacijenti što manje idu i borave kod svog izabranog lekara, a to znači i da mogu onlajn da dobiju odobravanje bolovanja, da ne moraju lično da idu kod lekara po doznake.

U Udruženju granskog sindikata UGS „Nezavisnost” su pozdravili ovu inicijativu, ali smatraju da to ipak neće umanjiti zloupotrebe. Prema njihovim podacima, procenat takvih bolovanja je zanemarljiv, a kompanije mogu da provere bolovanja radnika za koje sumnjaju da ih zloupotrebljavaju. S druge strane, ni zaposlenima se ne isplati danas da idu često na bolovanje, jer im se oduzima 35 odsto od osnovne zarade, a odsustvom sa posla sebi uskraćuju i mogućnost da zarade bonuse na koje imaju pravo samo ako rade. Ti bonusi se kreću od 50 do 100 evra po mesecu.

Inače, postoje situacije kada poslodavac u skladu sa zakonom proverava opravdanost izostanka zaposlenog sa posla zbog sumnje da je reč o zloupotrebi bolovanja.

Po Zakonu o radu, poslodavcu je ionako omogućeno da kontroliše zaposlenog. Jer, kada sumnja u autentičnost sprečenosti za rad, može da zatraži da komisija ispita slučaj. Ukoliko se utvrdi da zaista nije opravdano otvoreno bolovanje, poslodavac radnika može da otpusti, a da se protiv lekara pokrene postupak pred Lekarskom komorom. Početkom prošlog oktobra Vlada Srbije je, izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, faktički zabranila izabranim lekarima da odobravaju doznake na period duži od mesec dana da bi sprečila zloupotrebe. O odsustvovanju sa radnog mesta koje bi moglo da traje duže od 30 dana odlučuje lekarska komisija.

Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije, podsetila je za „Politiku” da poslodavci imaju potrebu da se zaštite od lažnih bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenog sistema, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima.

– Kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer, na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor sa klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni. Ako zaposleni odbije da ode na lekarski pregled, onda je to razlog za otkaz – navela je Budimčevićeva.

Ni zaposlenima se ne isplati danas da idu često na bolovanje, jer im se oduzima 35 odsto od osnovne zarade