Izdvajamo - Srbija

Naredno povećanje penzija biće veće od 10 odsto

Problem je jedino što je, dodaje, usled tehničkih detalja, „švajcarska formula” trenutno definisana sa docnjom u odnosu na inflaciju od skoro pola godine, pa će penzioneri morati da sačekaju januar 2023. kako bi ostvarili ovo povećanje.

Upitan zašto je FS od kada je doneta „švajcarska formula” bio protiv njene izmene, odgovara da Fiskalni savet nikada nije apriori bio protiv bilo kakve izmene ove formule.

– Naprotiv, mi smo od početka svesni pojedinih tehničkih nedostataka ovakvog načina usklađivanja penzija i zato smo prilikom javne diskusije o izboru formule za indeksaciju naglasili potrebu da se usvoji i komplementaran mehanizam, odnosno sistem automatskog stabilizatora, koji bi omogućio da indeksacija penzija verodostojnije prati ekonomske trendove – objašnjava naš sagovornik.

Dodatno smo, kaže, ukazali na ovu potrebu nadogradnje „švajcarske formule” u izveštaju od jula 2020. godine gde smo pozvali da se formula nadogradi tako da ponderi koji se dodeljuju rastu cena, odnosno rastu zarada, ne budu fiksirani u odnosu 50 odsto prema 50, već da zavise od ekonomske situacije i finansijske pozicije penzijskog sistema.

– Naš tadašnji predlog je i dalje relevantan i konkretan. Imajući u vidu uspešnu finansijsku konsolidaciju penzijskog sistema tokom prethodnih godina, postoje ekonomske mogućnosti da se razmotri povećanje pondera za rast zarada, na primer na 65 odsto, a da se ponder inflacije smanji na 35 procenata – što bi značilo znatno povećanje penzija u budućnosti – naglašava Altiparmakov.

"Fiskalni savet nikada apriori nije bio protiv bilo kakve izmene ove formule. Naprotiv, mi smo od početka svesni pojedinih tehničkih nedostataka ovakvog načina usklađivanja penzija", kaže za „Politiku” Nikola Altiparmakov član FS

Što se tiče odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada, prema statističkim podacima Fonda PIO njihovo učešće kod svih kategorija penzionera je na 43,7 odsto. Iako je ova statistika popularna u javnosti, ona ne daje pravu, niti potpunu sliku u vezi sa finansijskom pozicijom penzijskog sistema.

– Prosečna penzija uključuje i invalidske penzije koje su bile predmet mahinacija u prethodnim decenijama, penzije samostalnih preduzetnika koji često imaju motiva, i mogućnosti, da doprinose uplaćuju na umanjenu osnovicu. Takođe, uključuje i poljoprivredne penzije koje, iako formalno imaju karakter penzijskog osiguranja, suštinski predstavljaju element socijalne politike. Tako da odnos prosečne plate i penzije, koji je u Srbiji trenutnu oko 44 odsto kako ste naveli – jeste u skladu sa mnogim zemljama regiona gde je ovaj odnos isto oko 40 ili i ispod 40 procenata, uključujući Hrvatsku, Bugarsku i Bosnu i Hercegovinu – navodi naš sagovornik

Sličan stav je na snazi i u Nemačkoj. Ali je smislenije pratiti odnos prosečne plate i prosečne starosne penzije zaposlenih radnika, jer on oslikava karakter penzijskog osiguranja i pokazuje šta osiguranici mogu da očekuju nakon penzionisanja. Taj odnos je u Srbiji trenutno oko 52 procenta i može se smatrati odgovarajućim, imajući u vidu objektivne okolnosti, pre svega demografsku situaciju po kojoj se u Srbiji još od sredine šezdesetih godina prošlog veka ne rađa dovoljno dece da bi se omogućila prosta reprodukcija stanovništva, kaže Altiparmakov.

Bilo kako bilo, penzijska reforma iz 2015. i fiskalna konsolidacija omogućili su stabilizaciju penzijskog sistema tokom prethodnih godina, tako da sada postoje ekonomske mogućnosti za nadogradnju „švajcarske formule” koja bi omogućila dodatni rast penzija u narednim godinama (u vidu povećanja pondera za rast zarada). Ali je ovaj proces potrebno uraditi odgovorno, oslanjajući se na dugoročne fiskalne projekcije, tako da nam se ne ponove neke greške iz prethodnih decenija i da ne ugrozimo teško stečenu stabilizaciju penzijskog sistema, zaključuje naš sagovornik.