Izdvajamo - Srbija

Penzije na vreme

Penzije će u 2011. godini biti isplaćivane redovno, dva puta mesečno, kako je to utvrđeno zakonom. Biće i usklađivane tri puta s platama u javnom sektoru, što je takođe utvrđeno zakonom, a budžetom Srbije sredstva za penzije su u potpunosti obezbeđena.

Tako da su sve spekulacije o tome da bi 1,6 miliona penzionera moglo ostati bez svojih prinadležnosti zbog navodnog bankrota Fonda PIO rezultat zle namere, potvrdio je juče za „Politiku” dr Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade.

– Sve što je ovih dana objavljeno i što se objavljuje u vezi sa penzijama je najobičnija izmišljotina i zato niko ozbiljan to ne želi da komentariše – kategoričan je Krkobabić.

U prilog priči da nema bojazni za milionsku penzionersku populaciju da će ostati bez novca zbog bankrota Fonda PIO ide i podatak da u ukupnim rashodima od oko 493 miliona dinara troškovi za zaposlene u fondu učestvuju s ukupno 0,8 odsto.

Osim toga penzije se ne finansiraju 100 odsto parama iz kase fonda, odnosno od uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, već skoro polovina ovih para dolazi iz budžeta.

– S obzirom na to da se oko 47 odsto sredstava za isplatu penzija pokriva iz državne kase, nerealno je očekivati da će penzioneri ostati bez svojih prinadležnosti. Čak i da stepen naplate doprinosa bude još manji, a kasa fonda dodatno osiromaši, država će povećati svoj udeo u isplati penzija, jer je reč o milionskoj populaciji koja je taj novac zaradila – kaže za „Politiku” Boban Atanacković, dugogodišnji član Upravnog odbora fonda.

Sigurno je, dodaje on, da je u radu fonda bilo nekih manjih nepravilnosti na koje se ukazivalo, ali sigurno da nadoknada za članstvo u UO za 21 člana koliko ih ima, (taj broj se nije povećavao godinama), ne može biti razlog za bankrot fonda, jer su nadoknade između 35.000 i 40.000 dinara.

Iako se čini da je UO preglomazan treba reći da tu sede predstavnici sindikata, Saveza penzionera i Unije poslodavaca.

Upitan da li je ukazivao na nepravilnosti u radu UO, Atanacković kaže da jeste kada su na dnevnom redu bila otpuštanja zaposlenih sa po 30 i više godina radnog staža i ponovo zapošljavanje novih čime su pravljeni dupli troškovi.

Sugerisalo se stalno da treba pooštriti stepen naplate doprinosa, ali i na povratak imovine fonda, koja bi povećala vrednost ove institucije. Kada bi fond, međutim, dobio spor oko vlasništva nad nekim RH centrom država bi se ubrzo pojavila kao zainteresovana da taj objekat bude njen.

On ističe da su sve istrage pa i ova koja se trenutno vodi u Fondu PIO poželjne, jer neko treba da kontroliše njihov rad, ali da ne očekuje ništa spektakularno od te istrage.

Stevan Vrebalov, bivši član Upravnog odbora Fonda PIO, kaže da je često ukazivao na to da se ništa ne čini u vezi sa pitanjem kapitalizacije fonda što bi u velikoj meri osamostalilo ovu kuću i rasteretilo budžet iz kog se velika suma izdvaja za isplatu penzija, ali da sluha za taj njegov predlog nije bilo. On ne očekuje katastrofu razmera, o kakvim se poslednjih dana spekuliše u javnosti, da će penzioneri ostati bez penzija. Ali preporučuje da bi interna revizija pod hitno trebalo da uđe u fond i ukaže na nepravilnosti koje postoje.

– Više puta sam predlagao osnivanje posebnog nadzornog organa koji će kontrolisati UO, ali na to nije bilo odgovora – zaključuje on.