Poreska uprava je od dana stupanja na snagu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza – 12. marta 2021. do danas – identifikovala 13.000 fizičkih lica čija je imovina daleko veća od prijavljenih prihoda. Za ovih godinu i više dana poreznici su obradila podatke o imovini i prihodima za više od 1,2 miliona fizičkih lica, potvrđeno je juče za „Politiku”.
– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima, u ovom trenutku je identifikovano više od 13.000 fizičkih lica, čiji podaci zaslužuju punu pažnju Poreske uprave. To su oni koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra u posmatranom periodu. Shodno aktuelnom zakonu uslov za pokretanje procesa kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne godine, fizička lica imaju razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.
Upitani da li je protiv nekoga već pokrenut proces i kakva je dalja procedura odgovaraju da su postupci provera podataka o imovini i prijavljenim prihodima fizičkih lica kod kojih je uočena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u toku. U slučaju da se podaci o stečenoj imovini i prijavljenim prihodima ne poklapaju, pokreće se proces kontrole na način propisan zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza, koji je u nadležnosti Poreske uprave, a na koju se plaća poseban porez, veoma je složen i kompleksan postupak i zahteva vreme. Ilustracije radi, tokom trogodišnje primene sličnog zakona u Velikoj Britaniji, tamošnja poreska administracija je zbog složenosti postupanja donela svega tri rešenja, naglašavaju iz Poreske uprave.
O rezultatima aktivnosti Sektora za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza, javnost u Srbiji biće blagovremeno obaveštena.
Kada je reč o naplati javnih prihoda iz nadležnosti Poreske uprave, trend rasta naplate nastavlja se i 2022. U prvom kvartalu ove godine, naplaćeno je 492,9 milijardi dinara, dok je u istom periodu 2021. naplaćeno 439,2 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 12,2 odsto. Ukoliko posmatramo po poreskim oblicima, u prvom kvartalu ove godine, naplatili smo 120,7 milijardi dinara bruto PDV-a, 55,75 milijardi bruto akciza i 212 milijardi doprinosa, navode poreznici.
Potvrdili su i da je za prodavce na zelenim pijacama sada i uredbom regulisano da neće morati da uvode fiskalne kase do kraja ove godine – do 31. decembra 2022. Obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima, izmenom i dopunom Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, objavljena je u „Službenom glasniku” 29. aprila 2022. Prema toj uredbi izuzeti su od evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja počev od 1. maja 2022, zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, navode iz Poreske uprave.