Izdvajamo - Srbija

Preveliko povećanje minimalca značilo bi otpuštanje radnika

Jedan deo sredstava je namenjen za veće plate i penzije, a drugi za pomoć poljoprivrednicima, pojasnio je on.

Otkud taj višak novca u javnim finansijama i da li je to pokazatelj da nam dobro ide?

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) kaže da su usled nešto više inflacije nego što je bilo planirano veći prihodi budžeta, jer je pojedinačno najveći prihod porez na dodatu vrednost. Podseća da je budžet prošle jeseni pravljen s pretpostavkom da će na celogodišnjem nivou rast cena iznositi 11 odsto i da će pik inflacije biti u martu ove godine. Međutim, inflacija je veća, a vrh je dostignut tek u junu od 13,7 procenata, i od tada pada.

„Kako su cene rasle više nego što je bilo predviđeno tako su i prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV) bili veći. Loše je što državne projekcije nisu bile dovoljno precizne. To pokazuje i da država građanima i privredi, preko visokih cena i PDV-a, uzima više novca nego što je neophodno. Država možda ima više para, ali zato građani u kućnom budžetu imaju manje”, navodi Gajić. Dodaje da je vlast mogla višak prihoda da iskoristi za smanjenje deficita i rasterećenje privrede što bi omogućilo veće stope privrednog rasta.

Jedino pozitivno što vidi je to što deo većih prihoda dolazi sa tržišta rada, jer nominalne plate i dalje rastu. Naravno ne svuda i ne u skladu sa inflacijom tako da one zapravo pomalo gube na vrednosti. Ali još nemamo otpuštanja, već zaposlenost, bar ova zvanična na koju se plaćaju porezi i doprinosi, i dalje raste.

Gajić napominje da država mora da gasi neke požare koji se pojavljuju kratkoročnim merama, a tu misli na pomoć poljoprivrednicima. Problem su, međutim, dugoročne politike koje bi poljoprivrednicima omogućile da usklade proizvodnju sa stanjem na tržištu. Mi svako malo imamo različite vrste interventnih mera. Te zabrana uvoza mleka, te uvozi se puno mleka, pa se stavlja prelevman. Ljudi koji su pogođeni šokovima očekuju pomoć od države da te probleme prevaziđu. Država je pred političkim „podsticajima” da reaguje na takav način.

„Bilo bi bolje da je država ovim rebalansom rasteretila građane i privredu pošto im već uzima, preko cena i PDV-a, više novca. Ekonomski najprihvatljivije je smanjenje opterećenja na prihode od rada. Drugim rečima da se poveća neoporezivi deo zarade čime će doći do smanjenja opterećenja najmanjih plata. Mi smo sada u delu godine kada se dosta o tome priča, i na nivou Socijalno-ekonomskog saveta. Međutim, tek ćemo videti za koliko će se dogodine povećati taj neoporezovani iznos zarade. Neko povećanje od hiljadu ili dve hiljade dinara koliko je bilo prethodnih godina nije dovoljno i ne može da se oseti na godišnjem nivou. Niti je stimulativno za privredu da odluči da zapošljava više, niti će radnici dobiti neko uvećanje, jer će se poslodavcima isplatiti da im povećaju platu. Da bi se poslodavci više odlučili na uvećanje zarada i da bi to povećanje osetili radnici ono mora da bude znatno”, kaže Gajić.

Da li je možda bilo celishodnije da se poveća neoporezivi deo zarade još u ovoj godini, što su tražili sindikati?

On smatra da minimalna cena rada i poreski tretman zarada ne moraju da budu povezani imajući u vidu da imamo ozbiljnih problema u samom funkcionisanju Socijalno-ekonomskog saveta i poslodavačkih udruženja, kao i sindikata. Tako da je pitanje koliko je to pregovaranje relevantno za privredu. Samo povećanje minimalca na prevelik nivo, na primer, nije dobro jer će značiti otpuštanje radnika i odlazak u sivu zonu i neprijavljeni rad. Mi imamo nisko produktivnu privredu što se vidi i po nivou bruto domaćeg proizvoda i produktivnosti radnika kada se ukupni BDP podeli sa brojem zaposlenih i njihovim radnim satima.

Minimalnu zaradu treba posmatrati u kontekstu cele privrede imajući u vidu one koji tek ulaze na tržište, koji imaju niske kvalifikacije i koji rade u malim mestima i u kojima se ne vidi privredni bum. Polovina BDP-a se pravi u Beogradu i Novom Sadu. Druge zemlje prave razliku u minimalcu u smislu granske minimalne zarade za automehaničare, molere… ne za ukupnu privredu. Jer, nije ista privreda u kojoj ima puno IT stručnjaka ili manuelnih radnika.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da je uzrok viška novca u budžetu pozitivniji rezultat u odnosu na plan. Zato su se nove mere i dodatna izdvajanja za plate i penzije javile kao posledica tih pozitivnih tokova u budžetu.

„Ukratko, veća je inflacija i po tom osnovu veći su prihodi. PDV je relativan izdatak. Sa većim cenama on je izdašniji. Drugo, profitabilnost privrede u prošloj godini bila je veća što se iskazalo u većoj naplati poreza na dobit preduzeća. Treći je izvor sporije usklađivanje pojedinačnih rashoda za zaposlene, a to su plate, u odnosu na inflaciju”, navodi Nikolić.

Povećanje plata, dodaje, u javnom sektoru je u neku ruku samo prilagođavanje novim okolnostima.

„Plate su bile projektovane da rastu prema sporijoj inflaciji. Kako je ona veća, a ima više novca, stvorio se prostor da se trošak plata uskladi sa većom inflacijom. Ovo delom važi i za penzije, jer se one finansiraju iz doprinosa, većim delom iz prihoda samog fonda”, zaključuje Nikolić.