Izdvajamo - Srbija

Rast referentne kamatne stope malo utiče na kredite

"Normalna inflacije je dva odsto, toleriše se do četiri procenta, a u trenutku kada je kod nas inflacija 8,8 odsto to je signala za intervenciju. Povećanjem referentne kamatne stope NBS je poslala signal bankama da postoje inflatorna očekivanja i da bi ona morala u narednih nekoliko meseci da se vrate u raspon od dva do četiri odsto", rekao je Vasić za Tanjug.

Objasnio je da se bazna inflacija u Srbiji kreće oko 4,2 odsto, a uvezena ili tranzitorna je viša i ona je posledica pokidanih lanaca snabdevanja usled pandemije kovida 19, poskupljenja hrane, najpre zbog prošlogodišnje suše, zatim i aktuelnog sukoba u Ukrajini.

"Rusija i Ukrajina imaju 30 odsto svetskih rezervi žita i onda to sve utiče na inflatorna kretanja i naravno da naša centralna banka koristi lekove koji se koriste u takvim situacijama. Šta će se dogoditi to ćemo tek da vidimo, ali je činjenica da je ovo mali pomak na tržištu i neće se drastično odraziti na cene finansijskih usluga", rekao je Vasić.

Precizirao je da povećanje referentne kamatne stope znači rast belibora, koji utiče na formiranje kamata na dinarske kredite.

"Ovo je signal bankama da razmisle o svojoj kreditnoj politici i eventualno koriguju cene svojih usluga, a to se radi da bi smanjili likvidnost na tržištu, jer kad imamo mnogo novca onda se kupuje i ne pita za cenu. Ovo je poruka da vodimo računa da ne kupujemo najskuplje proizvode, a onda je to poruka i onima koji žele u inflaciji da zarade i podižu cene, ne zato što imaju razloga nego zato što žele da stvore dodatni profit koji je generator inflacije", objasnio je Vasić.

Ocenio je da će u slučaju da se brzo okonča rat u Ukrajini inflacija da se vrati u normalne granice.

Vasić je naglasio da građani koji su uzeli dinarske kredite mogu očekivati da će narednih meseci imati blago povećanje kamate.

"Ako imate kredit od 300.000 dinara na 48 meseci rata bi mogla da se uveća za 70 dinara", precizirao je Vasić.

On je naveo da je prosečna zaduženost u Srbiji između 1.700 i 1.800 evra i ocenio kakao je dobro to što je štednja viša od zaduženosti i iznosi oko 2.000 evra po glavi stanovnika, a to je, kaže, indikator da smo obazrivi kada uzimamo kredite.