Izdvajamo - Srbija

Rešenje za nelikvidnost

Da bi naplatila robu, privreda u proseku čeka oko četiri meseca. Država obećava drastično skraćenje tog roka. Samo lokalna javna preduzeća privredi duguju više od 40 milijardi dinara.

Pored već usvojene mere o delimičnom rasterećenju poslodavaca od plaćanja poreza i doprinosa, Vlada bi privrednicima najkasnije za dve nedelje trebalo da ponudi i model reprograma dugova prema bankama, sličan onom koji već postoji za kredite građana.

Za rešavanje problema nelikvidnosti, privrednici s nestrpljenjem iščekuju i meru koja bi prekinula lanac dugog čekanja na naplatu isporučene robe i usluga. U proseku, firme na to čekaju 128 dana, a oko 15 odsto duga nikad ne naplate.

Iako im je to najveći problem, privrednici o tome koliko duguju i koliko se njima duguje, pred kamerama ne žele da govore, jer poslovnim partnerima šalju lošu poruku. Samo lokalna javna preduzeća privredi duguju više od 40 milijardi dinara.

Unija poslodavaca zalagala se da u nedavno potpisani Socijalno-ekonomski sporazum uđe odredba o skraćenim rokovima plaćanja, što nije učinjeno.

"To je jedna direktiva Saveta Evrope da država mora da plaća svoja dugovanja u roku od 30 dana, a da mora da se potrudi da druga davanja između privrednih subjekata budu izmirena u roku od 60 dana", rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

To bi značilo da se rokovi čekanja na naplatu kod nas upola skrate. Poslednja anketa ukazuje da je od početka godine skoro polovina preduzeća u Srbiji povremeno bilo nelikvidna, bez mogućnosti da istovremeno održi proizvodnju, isplati zaposlene i izmiri obaveze prema državi.

Najviše, 42 odsto reklo je da je to posledica čekanja na naplatu potraživanja, 32 odsto da je zbog visokih taksi, poreza i doprinosa, a 22 odsto firmi najveći problem ima zbog toga što unapred plaća PDV.

"Ja lično mislim da je realno da mi u jednom narednom periodu uspostavimo sistem da svaka naredna obaveza bilo da je to ministarstvo, javno preduzeće, lokalna samouprava bude izvršena u određenom roku, da li je to 30, 60 ili 90 dana, ostaje da se vidi", rekao je Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

"To bi važilo za nove isporuke robe, dok bi za već nagomilani dug morao da se utvrdi rok u kome bi se on izmirio", smatra ministar.

Stručnjaci ocenjuju da zamajac skraćivanju rokova naplate može dati jedino država plaćanjem svojih dugova.

"Ako bi se rok plaćanja smanjio za pola to bi imalo isti efekat kao kad bi se duplo povećao kapital, prema tome ubrzanje opticaja novca u prometu je od velikog značaja za funkcionisanje privrede", rekao je ekonomista Danilo Šuković.

Dok čeka naplatu potraživanja, više od četvrtine preduzeća u Srbiji povremeno ne plaća poreze i doprinose, oko 20 odsto njih uspeva redovno da isplati zarade radnicima. Isti je procenat i onih koji sa platama kasne duže od tri meseca.