Izdvajamo - Srbija

Revizori imaju zamerke na budžetska zaduživanja

Ipak, treba imati u vidu da se završni računi budžeta usvajaju tek u poslednjih nekoliko godina, što je i državna revizorska institucija više puta pohvalila. Prema izveštaju DRI u završnom računu budžeta za 2021. nisu iskazana primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine u iznosu od najmanje 10,9 milijardi dinara.

„Na osnovu uzorkovane dokumentacije utvrđeno je da deo primljenih sredstava u toku 2021. godine po osnovu inostranog zaduživanja Republike Srbije, nije evidentiran na odgovarajućim kontima. Da se razlikuje od sredstava po istom osnovu iskazanih u izveštaju o primljenim kreditima, domaćim i inostranim i izvršenim otplatama dugova u toku 2021., u delu koji se odnosi na pregled obaveza po osnovu javnog duga na dan 31. decembar 2021, u iznosu od najmanje 10.890.868.000 dinara, iako je članom 47. Zakona o budžetu Republike Srbije za prošlu godinu drugačije propisano”, navedeno je iz DRI.

Reč je o kreditima Nemačke razvojne banke i kineske Eksport-import banke, u iznosu od 47,5 miliona evra i 53,68 miliona dolara. „Neevidentirana i neiskazana primanja od inostranog zaduživanja Srbije imaju za posledicu netačne podatke i informacije prikazane u finansijskim izveštajima”, naveli su državni revizori. Izrekli su preporuku Ministarstvu finansija i Upravi za trezor da se u glavnoj knjizi trezora evidentiraju sva primanja od inostranih zaduživanja naše zemlje i da se iskažu u finansijskim izveštajima.

Obaveze države su potcenjene za najmanje, 6,9 milijardi dinara. „Prilikom utvrđivanja rezultata za 2021, više su obuhvaćeni tekući rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od najmanje 1,8 milijardi dinara”, navodi se u izveštaju DRI.

Skrenuli su pažnju da u konsolidovani izveštaj nisu uključene sve informacije iz finansijskih izveštaja korisnika budžeta. „Zbog toga se nismo izjasnili o istim i nismo u mogućnosti da potvrdimo stanje (vrednost, strukturu i promene) nefinansijske imovine Srbije, jer je ista evidentirana i iskazana na osnovu podataka iz izveštaja Republičke direkcije za imovinu koji nisu potpuni, odnosno koji ne obuhvataju podatke o imovini svih korisnika budžeta.”

DRI je takođe konstatovao da je udeo duga opšte države u BDP-u na kraju godine bio 57,14 odsto, dok je Zakonom o budžetskom sistemu određena gornja granica od 45 odsto BDP-a.

Država u završnom izveštaju budžeta, kako je ustanovila DRI, nije iskazala potraživanja Srbije po osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja po osnovu nenaplaćenih primanja od prodaje imovine, niti su obuhvaćena sva učešća države u kapitalu. Navode da su prihodi u iznosu od 2,58 miliona dinara evidentirani i iskazani kao sopstveni prihodi korisnika budžeta iako po svojoj prirodi i pripadnosti nemaju tretman sopstvenih prihoda.

Predstavnici Ministarstva finansija kažu da je DRI jako važan činilac finansijskog tržišta sa bitnom ulogom da svojom nezavisnošću u radu bude kontrolor raspoređivanja i trošenja državnog novca i opravdanosti troškova.

– U Ministarstvu finansija su zadovoljni napretkom postignutim u ovoj oblasti budući da se u Srbiji, na primer, završni računi budžeta usvajaju tek nekoliko godina unazad, te da u skladu sa tim i dalje vučemo pojedine repove funkcionisanja administrativnog aparata koji, nažalost, nije dovoljno elastičan da se prilagodi brzini menjanja knjigovodstvenih procesa ili neusklađenog tumačenja. To ćemo unaprediti, puno radimo na tome i svake godine izveštaji su sve bolji. Zadovoljni sam što je svake godine sve manje nepravilnosti i preporuka DRI, te tako 2022. treba otkloniti 13 nepravilnosti proisteklih iz različitih obračuna istih stavki, drugačijeg tumačenja prihoda, dok je pre dve godine bilo gotovo duplo više zamerki glavnog državnog revizora – navode iz Ministarstva finansija.

Podsećaju i da je srpske javne finansije Stejt department ocenio kao transparentne u nedavno objavljenom izveštaju, odnosno da se Srbija našla na spisku država čija je otvorenost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno.

– To nam govori da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac što je nama u Ministarstvu finansija najvažnije, a sve budžetske administrativne greške u knjiženju ćemo ubuduće lakše otklanjati – napominju predstavnici Ministarstva finansija.