Vest da je dobit „Naftne industrije Srbije”, za prvih šest meseci ove godine, oko 200 miliona evra, zapušiće usta svim nevernim Tomama, koji su bili odlučno protiv njene privatizacije ili kako su voleli da kažu da se (ne)pokloni Rusima. Sve i da je tako, da je za 51 odsto akcija NIS-a plaćeno simboličnih 400 miliona evra i još oko 500 miliona za ulaganja u modernizaciju, postavlja se pitanje, šta bi bilo danas s ovim državnim resursom?Pogotovo ako se zna da druga državna preduzeća, poput „Galenike”, „Jata”, „Železnice”, posluju sa gubitkom, iako se smatraju nacionalnim interesom.
Vest da je dobit „Naftne industrije Srbije”, za prvih šest meseci ove godine, oko 200 miliona evra, zapušiće usta svim nevernim Tomama, koji su bili odlučno protiv njene privatizacije ili kako su voleli da kažu da se (ne)pokloni Rusima.
Sve i da je tako, da je za 51 odsto akcija NIS-a plaćeno simboličnih 400 miliona evra i još oko 500 miliona za ulaganja u modernizaciju, postavlja se pitanje, šta bi bilo danas s ovim državnim resursom? Pogotovo ako se zna da druga državna preduzeća, poput „Galenike”, „Jata”, „Železnice”, posluju sa gubitkom, iako se smatraju nacionalnim interesom.
Za to vreme isti taj NIS, tradicionalni državni gubitaš, uplatio je, samo prošle godine, u državnu kasu 83,8 milijardi dinara, što je 13 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Napredak u poslu bio je vidljiv još u 2009. godini, dakle, samo godinu pošto je ruski većinski vlasnik preuzeo upravljanje kompanijom, iako su gubici prethodnog rukovođenja kompanijom 2008. godine dostigli od 90 miliona evra. NIS je iz te dubioze samo godinu kasnije ostvario dobit od 16,7 milijardi dinara.