Predstavnici Privredne komore Srbije, Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu i Produktne berze AD Novi Sad razmenili su na današnjem tematskom skupu uspešna iskustva sa predstavnicima lokalnih samouprava u cilju unapređenja mera podrške lokalnih samouprava u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Direktor Produktne berze AD Novi Sad Vlado Kovačević rekao je da lokalne samouprave imaju najčešće svoje mere podsticaja, i kako su u direktnom kontaktu su sa poljoprivrednim proizvođačima, veoma je važno prodiskutovati i podeliti uspešna iskustva.
"Uloga Produktne berze ovde je u podršci lokalnim samouprava u svim tržišnim pitanjima, informisanju lokalnih samouprava u unapređenju tržišta", rekao je Kovačević.
On je istakao da smo svi svedoci toga da na teritoriji regiona lokalnih samouprava imamo visoko kvalitetne ili tradicionalne proizvode koji ne dospevaju kao takvi do potrošača.
"Prosto ne naplaćuju, ne uspeju da naplate kvalitet koji zaista imaju, i tu je naša uloga u radu sa lokalnim samoupravama - da pored informisanja pomognemo da podržimo lokalne samouprave u radu sa poljoprivrednim proizvođačima na koji način da označe te proizvode, da se uspostave jednostavni tržišni kanali i da se ti proizvodi na kraju i valorizuju na tržištu", objasnio je Kovačević.
Sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede započelo proces kreiranja novog sistema podrške i sistemačnog pristupa programiranju mera na nivou jedinica lokalnih samouprava pre 12 godina.
Taj proces je podrazumevao rad sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave koje se bave poljoprivredom - od obuka do tehničke podrške za izradu tih programa.
"Proizašao je i pravilnik kao i par priručnika za jedinice lokalnih samouprava na koji način da rade strateško planiranje i kako da na osnovu toga kreiraju adekvatne mere podrške i na koji način da rade izveštavanja prema Ministarstvu poljoprivrede koje je u stvari nadležno za odobravanje tih programa na lokalnom nivou", objasnio je Bogunović.
Kada pogledate mere podrške na nacionalnom nivou, dodao je, to su mere koje treba da obuhvate sve što je potrebno za celu teritoriju Srbije, ali ono što svaka jedinica lokalne samouprave treba da uradi jeste da vidi gde je njena specifičnost, lokalni planovi razvoja, strateške smernice i koji sektor na koji način mogu da pomognu.
"I da to u stvari kroz svoje lokalne programe i urade, da obezbede adekvatne mere koje će biti prilagođene lokalu. Ono što je važno u celom tom procesu podrške na državnom nivou je da nema tih preklapanja, da neko ne dobije iz dva različita izvora podršku za isti projekat", rekao je Bogunović.
On je ocenio da je sada najpotrebnije da se napravi jedan presek, jedna detaljna analiza na osnovu kojih će se raditi korekcija.
"Sada država može da napravi dobru analizu u kom periodu, na kojoj teritoriji, koja vrsta podrške se najviše tražila, u kojim delovima zemlje je bilo dovoljno para, gde nije. Gde se više aplicira", rekao je Bogunović.
To bi trebalo da bude i češće, svako na svojoj teritoriji, dodao je on.
"Svaka lokalna samouprava treba da ima i alate kako da sama napravi te analize, proceni da li su neke mere bile adekvatne i da radi korekcije", rekao je Bogunović.
Ovaj tematski skup "Unapređenje mera podrške lokalnih samouprava u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja" održan je uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.