Izdvajamo - Srbija

Smanjuje se jaz između zarada u javnom i privatnom sektoru

Ipak, da je i dalje isplativije raditi u javnom sektoru pokazuju i cifre, jer je plata u državnoj službi prosečno za oko 20 evra veća nego kod privatnika. Jaz je sada manji nego ranije, pa u javnom sektoru neto prosek iznosi 87.096 dinara, naspram 84.833 dinara, kolika je u privatnom sektoru (podaci RZS iz marta ove godine). Najteže je svakako onima koji rade kod preduzetnika – njihov „prosek” je 43.846 dinara, što je tek polovina od zvaničnog proseka. Za sve one koji rade u javnom sektoru ponovo stiže dobra vest, jer bi budžetom za 2024. moglo da bude predviđeno ponovno povećanje plata u javnom sektoru, u proseku za oko 10 odsto. Novi paket mera, koji je najavio nedavno Siniša Mali, ministar finansija, predviđa veće plate i za zaposlene u obrazovanju, gde je sada prosek 80.284 dinara, kao i u zdravstvu, gde se zarađuje oko 85.670 dinara.

Ekonomski analitičar Ljubomir Madžar podseća da su plate u javnom sektoru uvek rasle brže nego što je trebalo, čak i da je njihova stopa rasta nekada bivala i višestruko veća od stope rasta BDP-a.

– Javni sektor ima za oko 30 odsto veće plate nego privatni, ali ono što je još važnije jeste to da su te plate sigurne. Zaposleni su bez ikakvih strepnji da li će biti isplaćeni, što nije uvek slučaj i u privatnom sektoru. Da bi se povećale zarade u privatnom sektoru potrebno je da privatni vlasnik zaradi odgovarajući dohodak iz kojeg može da isplati zarade zaposlenima – kaže naš sagovornik.

Madžar podseća da je privatni sektor upućen na tržište i koliko zaradi na njemu toliko ima prostora i za sva davanja, uključujući i plate.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da kada ministar finansija kaže da će u javnom sektoru plate da porastu, to onda znači da o tome odlučuje on, sa malim krugom ljudi, u ime države. – Takva odluka nije sigurno doneta na osnovu procesa pregovaranja između sindikata u javnom sektoru i države o najvažnijem pitanju, a to je zarada. O tome nas niko nikada ništa i ne pita – uverava Vuković.

Iako u javnom sektoru postoje kolektivni ugovori koji štite radnike, u privatnom sektoru ih mahom nema.

– Poslodavci su ipak ti koji sami odlučuju o visini zarada. Pošto kod njih nema granskih kolektivnih ugovora, nema ni sindikalne borbe za neka važna pitanja, a jedno od njih je i pitanje zarada – ističe Vuković, podsećajući da u privatnom sektoru radi oko milion i po ljudi i da je problem što se privatnici zapravo ugledaju na javni sektor.

– Privatnici se vode logikom da, ako u javnom sektoru nema pregovora o povećanju zarada, zašto bi ih bilo u realnom. Ipak, ima kompanija koje imaju na nivou preduzeća kolektivne ugovore i u kojima zarade nisu niže od plata u javnom sektoru. Takvih preduzeća je veoma malo u Srbiji, jer najveći broj privatnika deli niske zarade zaposlenima, a to je posebno vidljivo u građevinarstvu, ugostiteljstvu, trgovini, prerađivačkoj industriji... – nabraja Vuković i podseća da preduzetnici često daju zaposlenima male zarade, što potvrđuje i statistika.

Da je jedini način da se plate u realnom sektoru povećaju jeste rast privredne aktivnosti smatra i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– U registru firmi imamo više od 400.000 privrednih subjekata, a razlike među njima su ogromne. Neki se zatvaraju jer ne mogu da podnesu bilo kakve troškove, pa ni povećanje zarada, ali ima i onih koji dobro posluju pa su kod njih zarade čak i veće nego u javnim preduzećima. Sve u svemu, u realnom sektoru je veliko šarenilo zarada i teško je reći koji je prosek – navodi Atanacković.

On podseća da su u Srbiji tradicionalno zarade u javnom sektoru veće nego u realnom, što u svetu nije slučaj. Jer tamo, kako kaže, zaposleni učestalo prelaze iz javnog u privatni sektor, upravo zbog većih zarada.