Izdvajamo - Srbija

Srbija ima dovoljno gasa uprkos krizi u Ukrajini

Mihajlović je u intervjuu za „Al Džaziru“ rekla da će proširenje domaćih skladišta gasa, kao i regionalni krizni plan i strateške rezerve ovog energenta, obezbediti stabilnost u gasnom sektoru i u Srbiji i u zemljama regiona, bez obzira na krizu u Ukrajini.  

Prema njenim rečima, ovo je ozbiljna krizna situacija koja će se odraziti na čitav svet i nije samo geopolitičko pitanje, niti pitanje energetsko-političkih sukoba, već je pitanje kako će se svet razvijati u narednim decenijama.

Sukob u Ukrajini će se odraziti na čitav kontinent, a cene gasa, ali i drugih energenata i energije uopšte, prema svim analizama i projekcijama, neće se smiriti niti vratiti na nivo pre 2021. godine. To će dalje značiti nove finansijske krize i probleme, na šta upozoravaju i Svetska banka i MMF, predočila je ona.

Prioritet Srbije je, kako je podvukla, diverzifikacija dobavljača gasom, proširenje i izgradnja novih podzemnih skladišta gasa, kao i regionalni krizni plan i strateške rezerve ovog energenta.

Srbija je ranije imala samo jedan pravac dotoka gasa preko Ukrajine i Mađarske, dok od prošle godine ima još jedan, preko Bugarske, koji ne dotiče rutu preko Ukrajine, podsetila je potpredsednica Vlade.

Naša zemlja je, kako je poručila, sigurna u trenutnoj situaciji, ali da bismo obezbedili sigurnost u decenijama ispred nas, moramo da širimo skladište u Banatskom Dvoru, da krenemo sa izgradnjom novog podzemnog skladišta u Itebeju, što se nalazi u planu „Srbija 2025“.

Prema njenim rečima, Srbija u ovom momentu ima dovoljne količine i krizni plan, znamo šta da radimo i ne očekujem da trpimo kada je snabdevanje u pitanju, ali ćemo finansijski da trpimo jer ne možemo da utičemo na cene na tržištu.

Mihajlović je objasnila da je srpska ideja da zajedno sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom pokušamo da napravimo zajedničke strateške rezerve gasa, o čemu je razgovarano i sa bugarskim premijerom koji je nedavno boravio u Beogradu.

Ona je, govoreći o izgradnji interkonekcije sa Bugarskom, navela da će završetkom tog projekta Srbija dobiti mogućnost diverzifikacije snabdevača gasom, što će dodatno uticati na stabilnost i mogućnost da se gas kupuje po nižim cenama.

Potpredsednica Vlade je napomenula da radove finansira EU i da se sve radi po pravilima i procedurama Unije i EIB.

Istovremeno, Mihajlović je rekla da nijedan projekat u rudarstvu neće biti realizovan ukoliko ne ispunjava sve standarde zaštite životne sredine, koji su u potpunosti usklađeni sa onima u EU, a da zabranu istraživanja kritičnih mineralnih sirovina zahteva grupa ljudi koja bi da dođe do političkih poena, čime donose nove podele u društvu.

Ona je ponovila da je o svim budućim projektima potrebna široka javna rasprava, uz konstataciju da razvoj rudarstva i privrede u celini i zdrava životna sredina ne isključuju jedno drugo.

Resorno ministarstvo i Ministarstvo zaštite životne sredine, kako je naglasila, obezbedili su stotine miliona evra za zdraviju životnu sredinu. Doneli smo i zakone prema kojima ne može da se sklopi nijedan ugovor, a da u njemu ne postoji deo koji se tiče poštovanja svih standarda zaštite životne sredine, rekla je potpredsednica Vlade.

Prema njenim rečima, bez kritičnih mineralnih sirovina nije moguća zelena agenda, ni borba sa klimatskim promenama. Bor, bakar, zlato, antimon, litijum su te sirovine, koje su neravnomerno raspoređene, a predstavljaju novu naftu.

Bez njih nema privrednog razvoja, zelene agende, vetrogeneratora, solarnih elektrana, električnih vozila. Pitanje je da li treba da stavljamo zabranu na istraživanje ili da vidimo sa kojim količinama raspolažemo i kako da ih eksploatišemo, a da ni na koji način ne ugrozimo životnu sredinu, objasnila je Mihajlović.

Ona je ponovila da je Vlada stavila tačku na projekat „Jadar“ na zahtev meštana, iako studije o proceni uticaja na životnu sredinu nisu bile završene.

Država neće dozvoliti luženje cijanidom, niti bilo koji drugi rudarski projekat, ukoliko ne budu ispunjeni najviši standardi zaštite životne sredine, naglasila je potpredsednica Vlade i kao primer navela rudnik Čukaru Peki u Boru, prvi zeleni rudnik u Srbiji, koji koristi najnovije tehnologije eksploatacije rude.