Izdvajamo - Srbija

Srbija među zemljama sa najskupljim zaduživanjem u Evropi

Prema podacima iz AMECO baze, samo Mađarska (6,9 odsto), Poljska (4,5 odsto) i Rumunija (4,2 odsto) imale su prošle godine više kamate od Srbije, dok je većina drugih evropskih zemalja plaća duplo, pa čak i trostruko niže kamatne stope.

Šta to znači u praksi? Država, kao i građani, uzima kredite za različite potrebe – za izgradnju škola, bolnica, puteva, pruga. U slučaju Srbije, predstoje i značajne investicije u infrastrukturu za Specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“. Što je kamata viša, više novca država mora da izdvaja samo za njenu otplatu, a manje ostaje za konkretne projekte i javne potrebe.

Iako Srbija trenutno ne duguje mnogo, s obzirom na to da je njen javni dug ispod 50 odsto BDP-a, što nije slučaj u mnogim evropskim državama, ona ipak plaća visoku cenu zaduživanja.

Po pravilu, banke i investitori smatraju da je rizičnije pozajmljivati novac zemljama koje imaju ekonomske izazove, političku nestabilnost ili nepredvidivu ekonomsku politiku. To pokazuje da je zaduživanje za Srbiju skuplje, jer tržišta traže veću cenu da bi pokrila rizik.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić izjavio je za Danas da je kamatna stopa koju neka zemlja plaća rezultat većeg broja faktora.

„Kada su u pitanju države, cena zaduživanja ne zavisi samo od udela javnog duga u BDP-u, premda je jasno da manje opterećenje pozitivno utiče na cenu duga. Najvažniji faktori su kreditni rejting zemlje i ocena investitora u pogledu sposobnosti emitenta da kontinuirano i uredno servisira zaduženje“, objasnio je Gujaničić.

Na pitanje, da li možemo očekivati dalji rast kamatnih stopa, Gujaničić kaže da će trend domaćih kamata u velikoj meri zavisiti od generalnog nivoa kamata na globalnom nivou, a na njega u velikoj meri, kako je istakao, utiču inflatorni pritisci.

„Stoga, nastavak trenda smanjenja kamata ECB-a pozitivno utiče na cenu budućeg zaduživanja Srbije, dok su na negativnoj strani i dalje povišeni inflatorni pritisci u našoj zemlji, politička nestabilnost, kao i neodrživost domaćeg privrednog modela koji se zasniva na prevelikim državnim investicijama i stranim ulaganjim“, rekao je Gujaničić.

Šta još pokazuju podaci?

Osim što podaci iz AMECO baze pokazuju da Srbija plaća visoku kamatu zaduživanja u poređenju sa EU, ovi podaci pokazuju da, s druge strane, Srbija ima umereni javni dug u odnosu na BDP.

Javni dug Srbije iznosio je na kraju prošle godine 47,5 odsto BDP-a, što je značajno niže od proseka Evropske unije (82,4 odsto), a posebno od evrozone, gde je dug dostigao 89,1 odsto.

Evropske zemlje koje su najmanje zadužene su Estonija (23,2 odsto), Bugarska (24,5 odsto), Luksemburg (27,5 odsto), Danska (31 odsto) i Švedska (32,8 odsto).

Najzaduženija evropska zemlja i dalje je Grčka čiji javni dug iznosi 153,1 odsto BDP-a, iza nje Italija sa 136,6 odsto, Francuska sa 112,7 odsto, Belgija sa 103,4 odsto i Španija sa 102,3 odsto.

Međutim, uprkos visokim dugovima, sve ove zemlje plaćaju niže kamatne stope od Srbije, jer tržišta imaju više poverenja u njihove ekonomije.

Na primer, Nemačka ima javni dug od 63 odsto BDP-a – više nego Srbija – ali plaća samo 1,7 odsto kamatu. Francuska ima preko 110 odsto BDP-a javnog duga, ali njena kamata je samo dva odsto.

Kada je reč o zemljama Centralne i Istočne Evrope, sa kojima se Srbija često poredi, njihova prosečna kamatna stopa prošle godine iznosila je 3,3 odsto, što je i dalje niže od Srbije, ali pokazuje da je taj region rizičniji od Zapadne Evrope.