Izdvajamo - Srbija

Srbija povećala deponovane rezerve zlata

Srbija je, prema dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 14,3 tone zlata u 2011, plasirana na 58. mesto po deponovanim zalihama tog plemenitog metala, što je jedna pozicija više u odnosu na godinu pre toga, saopštio je danas Ilirika gold investicioni fond.

Kako je navedeno u saopštenju, Narodna banka Srbije je u 2011. imala deponovano 14,3 tona zlata, što čini 4,7 odsto ukupnih deviznih rezervi.

Srbija je svoje devizne rezerve u trećem kvartalu 2011. uvećala za 0,5 tona, a ukupna akumulacija u 2011. iznosila je 1,3 tone i vredna je preko šest milijardi dinara. U trenutku kada kilogram zlata na svetskim berzama vredi oko 42.600 evra, zlatne rezerve Srbije iznose 66,61 milijardu dinara.

"Osnovna prednost države Srbije u odnosu na većinu drugih zemalja je u posedovanju sopstvenih zlatonosnih rudnih rezervi, pretežno rasprostranjene u istočnoj Srbiji.

Prema dosadašnjim preliminarnim pokazateljima zlato koje bi se dobilo eksploatacijom te rude vredelo bi u ovom trenutku oko 43 milijardi evra," izjavio je direktor Ilirika gold investicionog fonda Damjan Mencej.

„Kada se budu znale kompanije koje će prerađivati rudu i proizvoditi srpsko zlato, deo investicija iz Ilirikinog fonda biće uloženo i u akcije tih kompanija," zaključio je Mencej.

Od susednih država po ukupnim zlatnim rezervama Makedonija je na 71. mestu sa 6,8 tona, a slede je Slovenija deset mesta iza nje sa 3,2 tone, Bosna i Hercegovina na 89. mestu i Albanija na 91. mestu.

Zlatne rezerve Crne Gore iznose 1,2 tone zlata i prema poslednjoj ceni zlata na tržištu njihova vrednost je oko 50 miliona evra.

Crna Gora ne može da računa na dobit od zlatnih rezervi kojima raspolaže jer je celokupan iznos zlata založen kod švajcarske Kredit Svis banke kao zalog za kredit koji je vlada uzela sredinom 2009. godine za podršku likvidnosti budžeta.

Za razliku od centralne banke, građani Srbije pokazuju obrnuti trend i zbog sveopšte loše ekonomske situacije kod njih je prisutna prodaje zlatnog nakita i zlatnika, navedeno je u saopštenju.

Iako imaju mogućnost da preko Gold fonda ulažu na svetskim berzama u zatvorene fondove koji kupuju zlato i akcije prerađivača i proizvođača zlata, tek se oko 200 građana odlučilo da investira na taj način.