Izdvajamo - Srbija

Šta da rade paušalci koji probiju limit u drugoj polovini godine? U igri dve opcije

Naime, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, paušalno oporezovani preduzetnici mogu da koriste ovaj način oporezivanja sve dok ostvaruju prihod manji od 6 miliona dinara u toku kalendarske godine.

U slučaju da ostvare promet veći od ovog, oni gube pravo na paušalno oporezivanje i od Poreske uprave dobijaju rešenje kojim im se utvrđuje obaveza vođenja poslovnih knjiga i to od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine, prenosi portal experta.rs.

U praksi, to je značilo da preduzetnici koji probiju limit za paušalno oporezivanje u prvoj polovini godine, poslovne knjige vode od 01. jula tekuće godine, a preduzetnici koji to učine u drugoj polovini godine od 01. januara naredne godine.

Izuzetak je preduzetnik paušalac kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje jer je ušao u sistem PDV-a. U tom slučaju, preduzetnik je dužan da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja knjiga rešenjem Poreske uprave.

Najvećem broju preduzetnika, posle paušalnog oporezivanja, najatraktivniji poreski model jeste samooporezivanje sa isplatom lične zarade.

Do pre dve godine, prelazak sa paušalnog oporezivanja na vođenje poslovnih knjiga sa isplatom lične zarade, uprošćeno je izgledao ovako:

- preduzetnik paušalac probija limit i to prijavljuje Poreskoj upravi;

- Poreska uprava donosi rešenje o vođenju poslovnih knjiga od polovine godine ili od početka naredne godine;

- preduzetnik podnosi Obaveštenje o isplati lične zarade i time se prijavljuje za isplatu lične zarade i podnosi akontativnu poresku prijavu PPDG-1S.

U praksi se dešavalo da Poreska uprava donese rešenje od momenta probijanja limita, umesto od polovine tekuće ili početka naredne godine.

Prva promena desila se početkom 2020. godine. Ministarstvo finansija zauzelo je u Mišljenju Ministarstva finansija, br. 430-00-7/2020-04 od 28.01.2020. god stav da se preduzetnik, koji tokom godine izgubi pravo na paušalno oporezivanje, ne može opredeliti za isplatu lične zarade u toku te godine, već tek do 15. decembra za isplatu lične zarade u narednoj poslovnoj godini.

Citata deo Mišljenja u kojem je to navedeno:

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada u toku godine prestanu razlozi za paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti (u konkretnom slučaju, ukupan promet u prvoj polovini godine je veći od 6.000.000 dinara) i obveznik od polovne tekuće godine ima obavezu vođenja poslovnih knjiga i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit, taj obveznik može da se opredeli za isplatu lične zarade najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine. Dakle, taj obveznik ne može da se opredeli da vrši isplatu lične zarade za period do kraja godine u kojoj mu je prestao status preduzetnika paušalca. U godini u kojoj je obvezniku prestao status preduzetnika paušalca obveznik može samo da se opredeli (najkasnije do 15. decembra te godine) da vrši isplatu lične zarade počev za period od 1. januara naredne godine (godine koja sledi godini u kojoj je tom obvezniku prestao status preduzetnika paušalca).

Prema iznetom stavu, obveznici kojima Poreska uprava donese rešenje o vođenju poslovnih knjiga od polovine godine, uskraćeni su za povoljnu poresku šemu, koja je dostupna svim drugim preduzetnicima. Njima preostaje da porez i doprinose, do kraja tekuće godine, umesto na ličnu zaradu, čiji iznos mogu sami da opredele, porez i doprinose plaćaju na oporezivi neto prihod (dobitak od poslovanja odnosno profit). Na taj način, ova kategorija preduzetnika, značajno je više poreski opterećena od drugih preduzetnika, koji posluju u istoj delatnosti, na istom tržištu.

Na osnovu ovog stava Ministarstva, Poreska uprava je u narednom periodu izmenila našin postupanja, ne samo kod probijana limita u prvoj polovini godine, već i kod probijanja limita u drugoj polovini godine. Naime, u Poreskoj upravi smo dobili informacije da se preduzetnik paušalac, koji probija limit u tekućoj godini, ne može opredeliti ni za isplatu lične zarade do 15. decembra za narednu poslovnu godinu, ako je u trenutku podnošenja Obaveštenja o isplati lične zarade (dakle u trenutku prijavljivanja) paušalno oporezovan, iako u pomenutom Mišljenju čitamo sledeće:

U godini u kojoj je obvezniku prestao status preduzetnika paušalca obveznik može samo da se opredeli (najkasnije do 15. decembra te godine) da vrši isplatu lične zarade počev za period od 1. januara naredne godine (godine koja sledi godini u kojoj je tom obvezniku prestao status preduzetnika paušalca).

Kako se ovo odražava na oporezivanje

Praktično, preduzetnici koji probiju limit, primera radi, u septembru ili oktobru mesecu, i o tome obaveste Poresku upravu, treba da dobiju rešenje o vođenju poslovnih knjiga od 01.01.2023. godine. Međutim, oni više ne mogu, kako je to ranije rađeno, do 15. decembra 2022. godine podneti Obaveštenje o isplati lične zarade od 01.01.2023. godine. Kako su saznali u Experta povod za to je činjenica da je preduzetnik u tom trenutku u bazi podataka Poreske uprave evidentiran kao paušalno oporezovan preduzetnik a ne kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige.

Prema informacijama koje smo dobili, preduzetnici koji se nađu u ovoj situaciji, imaju na raspolaganju dva scenarija:

a) da sačekaju kraj godine kada će Poreska uprava sama utvrditi da su u tekućoj godini ostvarili promet veći od 6 miliona i da im rešenjem naloži vođenje knjiga u 2023. godini. U toku 2023. godine oni ne mogu da isplaćuju ličnu zaradu. Poreze i doprinose plaćaju na ostvareni oporezivi prihod – profit.

b) da odmah po probijanju limita podnesu poresku prijavu kojom obaveštavaju Poresku upravu o probijanju limita i početku vođenja poslovnih knjiga. Poslovne knjige vode od tog momenta, bez čekanja početka naredne godine. Od trenutka prelaska na vođenje poslovnih knjiga do kraja tekuće godine, porez i doprinose plaćaju na oporezivi prihod. Do 15. decembra se opredeljuju za isplatu lične zarade u 2023. godini i od 01.01.2023. godine isplaćuju ličnu zaradu i primenjuju ovu poreski atraktivniju šemu.

Postupanje nije ujednačeno, pa nam klijenti prenose da u nekim filijalama dobijaju mogućnost da izaberu jednu od ove dve opcije, dok im drugim prezentuju samo jednu od ove dve opcije kao jedinu ispravan postupak.

Dakle, pred preduzetnicima je izbor, ako ga uopšte imaju, između dve alternative, gde i u jednom i u drugom slučaju ne mogu izbeći sistem samooporezivanja bez isplate lične zarade. Razlika je u periodima tokom kojih se ovi sistemi primenjuju, i tu će preduzetnici tražiti način za optimizaciju poreskih obaveza.