Izdvajamo - Srbija

Suficit u razmeni usluga sa svetom veći za 30 odsto

Prihodi od usluga nadmašili su rashode u razmeni sa inostranstvom za 1,3 milijarde evra, za prvih devet meseci ove godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da će sudeći prema spoljnotrgovinskoj razmeni usluga za period od januara do septembra ove godine biti zabeležen rekordni rezultat, što je nastavak rasta ovog sektora iz prethodnog perioda.

– U posmatranom periodu smo, prema podacima NBS, izvezli usluga u vrednosti od 7,7 milijardi evra, a uvezli oko 6,5 milijardi evra. Izvoz i uvoz su rasli na gotovo ujednačenoj stopi od oko 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, imajući u vidu veću bazu kod izvoza, suficit u razmeni usluga je porastao za 30 odsto – objašnjava Stanić.

Ubedljiv suficit je nastavljen u razmeni kompjuterskih usluga, koji je iznosio blizu 1,4 milijarde evra. Takođe, odličan rezultat je ostvaren i u delu usluga profesionalnog i menadžerskog savetovanja. Najznačajnije tržište za naše usluge su SAD, Nemačka, Velika Britanija, Švajcarska, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sa svim ovim zemljama ostvarujemo ubedljiv suficit u razmeni. Kao izvozno tržište za naše usluge značajni su Bosna i Hercegovina, Holandija i Belgija.

 Sa druge strane, naša zemlja je u razmeni transportnih usluga ostvarila značajan deficit od oko 630 milijardi evra i vrlo blag deficit u razmeni turističkih usluga. Manjak u razmeni usluga imamo pre svega sa turističkim zemljama, Grčkom, Turskom, Egiptom. Osim njih, tu je i Kina.

– Bitno je istaći da se u Srbiji nastavlja ubrzani rast prometa u okviru delatnosti informacionih tehnologija i da bi se taj trend nastavio, potrebno je učvrstiti bazu informatičara i kompanija koje posluju u zemlji – kaže Stanić.

Na pitanje da li će otvaranje razvojnih centara, američkog NCR-a, „Majkrosofta” i „Rivijana”, kao i ruskog „Luksofta” i „Jandeksa”, dodatno doprineti rastu izvoza usluga naš sagovornik kaže da oni svakako daju doprinos unapređenju konkurentnosti domaćih firmi na međunarodnom tržištu. Ono što je bitno, nije ključno samo obezbediti rast IT sektora u Srbiji već i njegov razvoj, te u tom smislu otvaranje istraživačkih i razvojnih centara velikih kompanija se posmatra kao velika prilika u tom pravcu.

Najviše usluga izvozimo u SAD

Od ukupnog izvoza usluga skoro 80 odsto je izvoz u Evropu, ali oko 47 odsto u Evropsku uniju. Sa 808 miliona evra najznačajnije tržište za naše usluge je Nemačka. Sledeće po veličini izvozno tržište za usluge iz Srbije u periodu od januara do septembra predstavljala je Velika Britanija sa 631 milionom evra i Švajcarska sa 506 miliona evra.

Pored toga u BiH je izvezeno 360 miliona evra usluga, a u Rusiju 314 miliona evra.

 Van Evrope najznačajniji igrač je SAD, gde smo izvezli 896,5 miliona evra vredne usluge. Među malobrojne zemlje sa kojim imamo manjak u razmeni usluga su Kina u koju smo izvezli usluge u iznosu od 103 miliona evra, a uvezli 280 miliona evra vredne usluge i Turska kojoj smo prodali usluge u iznosu od 182 miliona evra, a uvezli za 460 miliona evra.