Izdvajamo - Srbija

Troškovi rada u Srbiji pet puta niži u odnosu na prosek EU

Najniži troškovi rada su u Bugarskoj – 10,6 evra, a najviši u Luksemburgu – 55,2 evra, a kada je reč o proseku po satu, u Rumuniji iznose 12,5 evra, Mađarskoj 14,1 evro, dok su najviši u Danskoj – 50,1 i Belgiji 48,2 evra. Kada je reč o našoj zemlji sindikati godinama upozoravaju da su podaci alarmantni, te da je povećanje satnice i unapređenje uslova rada od suštinskog značaja kako bi se sprečio masovni odlazak naših radnika u potrazi za boljim zaposlenjem u inostranstvu. To i ne čudi ako se zna da su troškovi rada u Srbija u odnosu na prosek Evropske unije pet puta niži.

Minimalna cena rada u Srbiji za 2025. godinu je povećana za 13,7 odsto, a u istom iznosu uvećan je i neoporezivi deo za poslodavce. Tako je od 1. januara ove godine minimalac bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje povećan sa 271 dinar na 308 dinara (neto) po radnom času, a neoporezivi iznos za poslodavce sa 25.000 dinara na 28.423 dinara.Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”, kaže za „Politiku” da kada je reč o trošku radne snage podaci pokazuju da oni nisu toliko veliki i da postoji prostor da se povećavaju zarade.

– Bilo bi bolje da stremimo ka sredini te tabele, a podaci idu u prilog stavu sindikata da udeo troška poslodavaca nije tako veliki i da je očigledno u drugim zemljama veći. Nije radnik u Srbiji prepreka za ostvarivanje profita, a to znači da bi trebalo da su veće i minimalne zarade – kaže Andrić.

Inače, po zakonu je obaveza sindikata da utvrđuju minimalnu cenu rada u pokušaju da zaštite najranjivije grupe zaposlenih.

– Svima nam je u interesu da se kroz kolektivne ugovore radnicima obezbedi što više kada je reč o zaradama – kaže naša sagovornica.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da se sindikatima čini da uvek ima prostora za povećanje zarada, ali da to u praksi nije baš tako jednostavno.

– Teško je upoređivati te parametre u Evropskoj uniji i kod nas. U odnosu na Nemačku ili neke razvijenije zapadne zemlje koje imaju veći standard postoji i mogućnost povećanja zarada. Ne možemo da se upoređujemo sa zemljama koje imaju veći BDP od Srbije. Sa druge strane postoje kompanije i kod nas koje imaju veće profite i mogu da povećaju plate – kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Kako objašnjava, oni poslodavci koji imaju prostor za povećanje zarada, jer imaju značajnije profite, moraju da pomažu one delove sistema gde to nije moguće. Zarade su se u Srbiji, kaže naš sagovornik neprekidno povećavale, makar u skladu sa inflacijom.

On podseća da se troškovi rada kod nas ne obračunavaju na bruto iznose, te zaposleni često nisu svesni da njihova plata od 100.000 dinara poslodavca košta 165.000 dinara. Dobro je da kod nas na pravi način počinje da funkcioniše tržište rada, te da zaposleni već mogu da biraju poslodavce koji će im platiti više.

Podaci Evrostata pokazuju da su troškovi rada po satu porasli u svim zemljama. Najveći rast zabeležen je u Hrvatskoj (14,2 odsto), Letoniji (12,1 odsto) i Litvaniji (10,8 odsto), a najmanji u Češkoj (1,3 odsto), Finskoj (1,8 odsto) i Luksemburgu (2,1 odsto). Za države EU van zone evra, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su 2024. godine u svim zemljama, pri čemu su najveća povećanja zabeležena u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za naš list da ovi podaci i činjenica da troškovi rada u Srbiji iznose nešto više od pet evra govore da čitavu ekonomsku politiku baziramo na niskoj ceni rada čime su sindikati nezadovoljni.

– To je ono na šta ukazujemo, na nizak standard većine zaposlenih u Srbiji, kao i da je sve u interesu sveta kapitala koji na niskoj ceni rada većine zaposlenih ostvaruju visoke profite. Možemo da kažemo da je Srbija zemlja jeftine radne snage i da time privlačimo investitore – kaže Vuković.

Sindikati smatraju da bi što pre trebalo uspostaviti drugačiju strategiju u korist domaćih privrednika kako bi bili konkurentni. Pre svega, povećati zarade kako bi se zaposlenima u našoj zemlji obezbedio dostojanstven život, a time bismo povećali i domaću potrošnju. Podaci o visini troškova rada u Evropi i kod nas pokazuju da u Srbiji ima ima prostora za rast zarada, a da bi se to i ostvarilo neophodan je dijalog sindikata, poslodavaca i vlade koji izostaje i koji je tek sada neizvestan u ovakvoj društveno političkoj krizi.

– Činjenica je da imamo decenijski teret na radnicima, a on bi konačno trebalo da se prenese i na poslodavce. Ne treba zanemariti i podatak da smo jedna od zemalja sa najvećom nejednakošću kada je reč o odnosu imovine najbogatijih i najsiromašnijih. On u Slovačkoj iznosi tri prema jedan, a u Srbiji 10 prema jedan, kaže potpredsednik SSSS. Sindikati upozoravaju da imamo egzodus sposobnih radnika koji odlaze u druge zemlje kako bi obezbedili bolju budućnost i dobili veće plate.

Rast u svim zemljama

Podaci Evrostata pokazuju da su troškovi rada po satu porasli u svim zemljama. Najveći rast zabeležen je u Hrvatskoj (14,2 odsto), Letoniji (12,1 odsto) i Litvaniji (10,8 odsto), a najmanji u Češkoj (1,3 odsto), Finskoj (1,8 odsto) i Luksemburgu (2,1 odsto).

Za države EU van zone evra, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su 2024. godine u svim zemljama, pri čemu su najveća povećanja zabeležena u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj.