Vladina Uredba o povećanju koeficijenata zaposlenima u državnim organima, u suprotnosti je sa fiskalnim pravilima, a državnu kasu mogla bi da košta dodatne tri milijarde dinara. To, međutim, nije jedini problem. Novi način obračuna zarada u opštinama, gradovima i Pokrajini doveo je do drastičnih razlika između plata zaposlenih u Republici i na lokalu.Rezultat Vladine promene koeficijenata jeste da bi oni sa najvećim platama mogli da imaju još veće, a oni sa najnižom stručnom spremom, dakle i platom, manje. Tako je raspon plata, na primer u Nišu, od 17.000 koliko ima spremačica do 98.000 koliko je plaćen načelnik gradske uprave.
Fiskalni savet upozorava da uredba o platama u državnim organima omogućava povišice koje budžet ne predviđa. Novi način obračuna zarada u opštinama, gradovima i Pokrajini doveo do drastičnih razlika između plata zaposlenih u Republici i na lokalu.
Vladina Uredba o povećanju koeficijenata zaposlenima u državnim organima, u suprotnosti je sa fiskalnim pravilima, a državnu kasu mogla bi da košta dodatne tri milijarde dinara, upozorava Fiskalni savet.
To, međutim, nije jedini problem. Novi način obračuna zarada u opštinama, gradovima i Pokrajini doveo je do drastičnih razlika između plata zaposlenih u Republici i na lokalu.
Rezultat Vladine promene koeficijenata jeste da bi oni sa najvećim platama mogli da imaju još veće, a oni sa najnižom stručnom spremom, dakle i platom, manje. Tako je raspon plata, na primer u Nišu, od 17.000 koliko ima spremačica do 98.000 koliko je plaćen načelnik gradske uprave.
Predsednik Sindikata gradske uprave Vladimir Mandić kaže da su rukovodioci u Nišu dobili maksimalne iznose, tj. uvećanje plate do 30 odsto dok su najnižim zvanjima plate smanjene i do 5.000 dinara.
Polovini je manja, a polovini veća plata i zaposlnima u gradskoj upravi Novog Sada. I tamo manji saldo na računu uglavnom onima koji su već primali minimalac.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kaže da je dao nalog da se maksimale vrednosti po uredbi utvrde, ali da će i sa maksimalno utvrđenim vrednostima dosta zaposlenih imati manju zaradu.
"Ono što u dogovoru sa sindikatom razgovaramo i razmišljamo jeste da sindikat formuliše zahteve koje treba da uputimo ka Vladi Srbije i da se uredba u nekoj meri izmeni i da se da mogućnost upravi grada da sama u nekoj meri utvrdi stimulanse ili koeficijente i ovu razliku učini podnošljivom da oni sa najmanjom platom imaju još manje plate", navodi Pavličić.
U glavnom gradu nema povećanja plata.
Načelnica Gradske uprave Beograda Vesna Ivić tvrdi da se plate u gradskoj upravi Beograda neće povećavati, ali da će jedan broj ljudi, oko stotinak zaposlenih, primiti nešto niže plate.
Osim što bi povećanje plata budžet moglo da košta još tri milijarde dinara, uredba je suprotna fiskalnim pravilima, ocenjuju u Fiskalnom savetu, jer bi plate trebalo da se određuju prema kretanju inflacije i BDP-a.
"Ta uredba sankcionišući postojeće stanje na terenu zapravo priznaje uspostavljene disparitete, razlike između pojedinih lokalnih nivoa vlasti i cent nivoa vlasti. Tako da vi uzimajući zatečeno stanje imate da su plate najveće u Beogradu - u proseku za 17 odsto više u odnosu na nivo države, a plate u gradovima šest odsto veće od nivoa države", kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Za isti posao sa srednjom stručnom spremom opštinski činovnik dobiće 23.000 dinara, službenik grada 2.000 više. Fiskalni savet upozorava da će ova uredba dodatno produbiti razlike.