Izdvajamo - Srbija

Uz „Kargo 10” brži transport

Realizacija projekta „Kargo 10” olakšaće i skratiti vreme transporta robe železnicom i poboljšati kvalitet prekograničnog transporta na Koridoru 10, istaknuto je juče u Beogradu na regionalnoj konferenciji „Kargo 10 – izazovi i perspektive ujedinjene železnice”, čime su sve zemlje zapadnog Balkana podržale taj projekat, jer je potencijal železničkog saobraćaja ogroman, i pozvale investitore da ulažu u njegovu realizaciju.

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić ocenio je da je „Kargo 10” jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata, ne samo u regionu, već i u Evropi i naglasio da „skraćenje vremena transporta za jedan minut u okruženju u kome se saobraćaj odvija donosi uštedu od milion evra. „Kargo 10” alijansu osnovale su u septembru 2010. železnice Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Ministar Mrkonjić je istakao kako je neophodno da vreme prevoza tereta bude drastično smanjeno, na nekim relacijama čak i za 20 sati.

Samo u saradnji svih zainteresovanih strana može se postići da se vreme transporta robe od Minhena do Istanbula sa sadašnjih 55 sati smanji na 40 sati, i broj vozova poveća za 3.000, na železničkoj relaciji Ljubljana–Zagreb–Beograd–Istanbul, kazao je Mrkonjić.

Saobraćajnice na relaciji Minhen–Istanbul delom se prostiru i na Koridoru 10, od Salcburga do Soluna.

Mrkonjić je istakao da će u narednih šest godina u modernizaciju železnice u Srbiji biti neophodno investirati 4,5 milijardi evra jer je preduslov ulaska u Evropsku uniju da infrastruktura bude u skladu sa evropskim standardima. „Moramo dovesti železnicu u red, napraviti pruge za brzine od 160 kilometara na sat, moramo svuda da imamo elektrificiranu prugu koja mora da bude dvokolovozna”, ukazao je Mrkonjić, napomenuvši da je infrastruktura zamajac privrednog razvoja i opstanka zemlje i da su investicije u tu oblast najprofitabilnije.

Ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija Crne Gore Andrija Lompar istakao je da je „Kargo 10” zdrava inicijativa koja nosi potencijal velikih izmena u funkcionisanju železničkog saobraćaja.

Saradnja među železničkim preduzećima u jugoistočnoj Evropi može povećati efikasnost železničkog transporta između 30 i 40 procenata, kazao je ministar Lompar.

Lompar je upozorio da među železničarima ima više konzervativaca nego reformista koji smatraju da je rizično ići u promene, shvatanje koje treba promeniti.

Ministar je rekao da se u Crnoj Gori dosta odmaklo u restrukturisanju železnica i naveo da je 15-20 godina železnička infrastruktura u toj državi imala neadekvatan tretman, ali da je u protekle četiri godine uloženo 160 miliona evra.

Lompar je naglasio da sve zemlje regiona moraju što pre da krenu u proces reformi železnica koje međusobno ne mogu funkcionisati ukoliko imaju različite okvire u kojima deluju.

Državni sekretar u hrvatskom Ministarstvu mora, prometa i infrastrukture Danijel Mileta kazao je da je se ta zemlja dosta približila evropskim standardima usklađivanjem zakonodavstva za reformi železnice.

Državni sekretar Mileta je naveo da je, zahvaljujući modernizaciji železnice, za dva do četiri sata skraćeno vreme prolaska vozova kroz Hrvatsku na Koridoru 10.

Mileta je kazao i da se u Hrvatskoj od evropskih fondova očekuje oko 350 miliona evra za infrastrukturne projekte, od čega će 250 miliona biti investirano u železnicu.

Direktorka slovenačkog Generalnog direktorata za železnice i žičare Nina Mauhler je istakla da je modernizacija i izgradnja infrastrukture među glavnim pitanjima u toj zemlji.

Mauhlerova je pozdravila projekat „Kargo10” i istakla da će njegova realizacija biti svima od koristi.

Generalni direktor za železnički transport Evropske komisije (EK) Frank Jost istakao je da usklađivanje sistema železnica sa evropskim modelima postavlja velike izazove pred zemlje regiona zapadnog Balkana ne samo zato što moraju da prihvataju nova pravila, već i da se odreknu starih modela upravljanja preduzećima.

Evropski model zahteva da vlade uspostave odnos na ugovornoj osnovi sa domaćim železnicama, kao što moraju biti uspostavljeni regulatorni i organi zaduženi za bezbednost koji će biti odvojeni od političkog uticaja i ministarstva, objasnio je generalni direktor Jost.