Ako već mora da se gradi, trebalo bi graditi "zeleno", što znači da treba da koristimo materijale koji će u što manjoj meri iskorišćavati resurse planete, uz analizu uticaja objekata na povećanje saobraćaja, zagrevanje u gradovima, stvaranja otpada, odliva atmosferskih i kanalizacionih voda, zauzimanja zemljišta i još mnogo drugih stvari. Ekologija je ušla i u graditeljstvo, delatnost koja na najvidljiviji način menja naše okruženje, a njen značaj najveći je kada je u pitanje zdravlje ljudi i zdravlje generacija koje dolaze. Graditeljstvo mora da se prilagodi održivom razvoju, a taj ekološki znak danas je jedan od najzloupotrebljivanijih simbola, jer se mnogo proizvoda, naročito u graditeljstvu, proglašava ekološkim.
Ako već mora da se gradi, trebalo bi graditi "zeleno", što znači da treba da koristimo materijale koji će u što manjoj meri iskorišćavati resurse planete, uz analizu uticaja objekata na povećanje saobraćaja, zagrevanje u gradovima, stvaranja otpada, odliva atmosferskih i kanalizacionih voda, zauzimanja zemljišta i još mnogo drugih stvari.
O takozvanoj zelenoj ili ekološkoj gradnji kod nas, koliko je zastupljena, sa kojim problemima se suočavaju oni koji žele da budu "zeleni" i koliki je značaj takve gradnje ekipa Jutarnjeg programa Radio-televizije Vojvodine razgovarala je sa profesorom Slobodanom Krenjetinom sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Prof. Krnjetin je istakao da je ekologija ušla i u graditeljstvo, delatnost koja na najvidljiviji način menja naše okruženje, a da je njen značaj najveći kada je u pitanje zdravlje ljudi i zdravlje generacija koje dolaze.
"Graditeljstvo mora da se prilagodi održivom razvoju, a moram da istaknem da je taj ekološki znak danas jedan od najzloupotrebljivanijih simbola, jer se mnogo proizvoda, naročito u graditeljstvu, proglašava ekološkim", rekao je prof. Krnjetin.