Nekretnine - Srbija

Bespravni objekti za dve godine u katastru

U katastar nepokretnosti do kraja 2014. godine trebalo bi da bude upisano oko 1,3 miliona nelegalnih objekata, ako se usvoji Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Katastarska legalizacija moguća samo za objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine.

Oko 1,3 miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima u Srbiji, trebalo bi da bude upisano u katastar nepokretnosti do kraja 2014. godine. To je predviđeno Predlogom zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, koji je u skupštinskoj proceduri.

Takozvana katastarska legalizacija moguća je samo za objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine.

Iako je do sada rešen tek deseti deo od 720.000 zahteva za legalizaciju, a u katastru se mesecima čeka na rešavanje predmeta, postoji veoma optimističan plan da se, uz primenu novog zakona, do kraja sledeće godine upišu svi nelegalni objekti.

Objekti namenjeni porodičnom stanovanju, stambeno-poslovni objekti, vikend kuće, objekti za zanatske delatnosti, pomoćni i ekonomski objekti biće upisani u list nepokretnosti uz naznaku da Republika Srbija ne garantuje za njihovu stabilnost.

Pomoćnica direktora Republičkog geodetskog zavoda Miljana Kuzmanović kaže da se u listu nepokretnosti objekat upisuje uz zabelešku da nema građevinsku i upotrebnu dozvolu i onaj ko je upisan graditelj, odnosno investitor postaje vlasnik tog objekta.

"Mi očekujemo da će hipoteke koje će ići, ići na te objekte i vlasnici ste jedan kroz jedan tog što ste gradili. Šta će posle reći poreska uprava i kako će oporezivati te objekte, to mi ne znamo", kaže Miljana Kuzmanović.

Neće moći da se upišu objekti koji ne ispunjavaju uslove za legalizaciju i oni koji su pod sudskim sporom. Onaj ko spor dobije biće upisan, kaže ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić.

"Sve drugo će se upisati i taj upis će biti besplatan. Sve ono što košta - određene službe, geometri koji moraju da izađu na teren da ucrtaju, snime, u proseku košta oko 100 evra po objektu", rekao je Ilić.

Uz upisano vlasništvo bespravni graditelji postaju i vlasnici zemljišta, odnosno placa, ali uz naknadu.

Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je na to da Zakon sadrži mnoge rizike od korupcije, a primedbe ima i Stalna konferencija gradova i opština.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović upozorava da zakon omogućava otimanje tuđe imovine.

"Na primer, ako je komšija gradio na vašem placu, on će po ovom zakonu moći da se upiše kao vlasnik zemljišta koje je do juče bilo vaše, a onda ćete vi morati da ga tužite i u dugogodišnjem sudskom postupku da tražite pravičnu nadoknadu za zemljište koje vam je komšija oteo", kaže Paunović.

Sekretarijati za legalizaciju, kako je predviđeno predmete će dostaviti Geodetskom zavodu radi upisa, ali sam proces legalizacije mora se završiti.

Obaveza upisa u katastar važi i za više od 400 hiljada bespravno podignutih objekata za koje nije ni podnet zahtev za legalizaciju.