Nekretnine - Srbija

Cenu legalizacije određuju gradovi i opštine

Od četiri zakona o legalizaciji bespravnih objekata, koliko ih je Srbija donela od 1997. godine do danas, svaki je bio liberalniji od prethodnog.

Svi zajedno, postigli su samo to da je sada ozakonjeno jedva 15 odsto od 1,3 miliona građevina podignutih bez dozvole. Pod pritiskom Ustavnog suda, koji je pre šest meseci proglasio neustavnim sve članove o legalizaciji, novi zakon ponudiće manje olakšica nego dosadašnji propisi. Nacrt, pripremljen u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma, predviđa da na naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole mogu da računaju samo vlasnici objekata sagrađenih do 11. septembra 2009. godine. Novih rokova za podnošenje zahteva neće biti, a ključna novina je da će opštine i gradovi, umesto države, određivati popuste za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Od lokalnih samouprava će zavisiti da li će vlasnici divljih objekata ponovo moći da dobiju i do 99 odsto popusta na troškove legalizacije.

– Ministarstvo kao predlagač zakona nije propisalo popuste nego je preporučilo da lokalne samouprave naknadu mogu da umanje osobama koje su gradile bez dozvole kako bi trajno rešile stambeno pitanje, ljudima koji su sami finansirali opremanje građevinskog zemljišta, odnosno asfaltirali ulicu, uvodili vodu, struju, telefon ili su učestvovali u mesnom samodoprinosu. Za koliko će taj namet u ova tri slučaja biti umanjen, odlučivaće isključivo gradovi i opštine. Oni imaju mogućnost da povlastice odrede i za druge kategorije stanovništva, kao što su samohrane majke, invalidi, učesnici rata. Zakonodavac je jedino dozvolio da naknada može da se plati odjednom ili na mesečne rate najduže na 20 godina – kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma.   

Pravo na legalizaciju imaće vlasnici sazidanih objekata bez dozvole, ali i onih zdanja gde je u toku izvođenja radova odstupljeno od građevinske dozvole i potvrđenog glavnog projekta.

Da bi naknadno dobio dozvolu, vlasnik mora da priloži,ukoliko to do sada nije uradio, glavni projekat u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele, potvrde o plaćenoj naknadi za uređenje zemljišta i o izmirenoj administrativnoj taksi. Ako je predmet legalizacije nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor,kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima dostavlja se ugovor sa skupštinom stanara.Objekti za koje je već podnet zahtev za legalizaciju mogu privremeno da se priključe na komunalnu infrastrukturu. Jedina kazna vlasnicima divljih zdanja čiji zahtevi budu odbijeni biće rušenje.

Upitana kakve rezultate očekuje od budućeg zakona o legalizaciji, ako učinak prethodnih, liberalnijih nije zadovoljio nijednog ministra koji su ih potpisivali Aleksandra Damnjanović kaže:

– Najveća odgovornost je, kao i do sada, na lokalnim samoupravama, odnosno sve zavisi od toga kako će se one organizovati da bi što efikasnije rešavale predmete. Učinak zavisi i od toga da li vlasnici nelegalnih objekata hoće ili mogu da plate sve troškove ozakonjenja građevina.

Nacrt zakona o legalizaciji do 12. juna biće na javnoj raspravi i trebalo bi da bude usvojen u narednih mesec dana. Zajedno sa zakonom biće donet i pravilnik.