Građevinska direkcije Srbije od juče poziva prijavljene građane za kupovinu stanova na prostoru bivše voždovačke kasarne „4. jul” u Beogradu, da rezervišu stanove. Potpisivanje ugovora za prvih 1.450 stanova počeće sledeće nedelje. Cena kvadratnog metra biće između 1.250 evra i 1.290 evra u zavisnosti od veličine stana, kao što je i ranije najavljeno. Pod kojim uslovima će banke na kraju finansirati gradnju još nije poznato. Trenutno se pregovara s dva najbolja ponuđača (za parcele na kojima će se graditi prvi objekti) – Komercijalnom i AIK bankom. Ukupna kamata za gradnju ovih stanova u ponudi Komercijalne banke je oko 11 odsto. I to tako što bi država subvencionisala udeo od sedam odsto, a banka bi od investitora naplatila maksimum četiri odsto. AIK je ponudila ukupnu kamatu od devet odsto, što znači da investitor treba da plati dva odsto. Građevinskoj direkciji već su odobrili klasičan komercijalni kredit u iznosu od dve milijarde dinara za plaćanje naknade za zemljište. Garanciju, je dala država.
Građevinska direkcije Srbije od juče poziva prijavljene građane za kupovinu stanova na prostoru bivše voždovačke kasarne „4. jul” u Beogradu, da rezervišu stanove.
Potpisivanje ugovora za prvih 1.450 stanova počeće sledeće nedelje. Cena kvadratnog metra, kako je za „Politiku” potvrdio Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, biće između 1.250 evra i 1.290 evra u zavisnosti od veličine stana, kao što je i ranije najavljeno.
Pod kojim uslovima će banke na kraju finansirati gradnju još nije poznato. Komazec kaže da se trenutno pregovara s dva najbolja ponuđača (za parcele na kojima će se graditi prvi objekti) – Komercijalnom i AIK bankom.
Prema „Politikinim” saznanjima iz bankarskih krugova, ukupna kamata za gradnju ovih stanova u ponudi Komercijalne banke je oko 11 odsto. I to tako što bi država subvencionisala udeo od sedam odsto, a banka bi od investitora naplatila maksimum četiri odsto. AIK je ponudila ukupnu kamatu od devet odsto, što znači da investitor treba da plati dva odsto.
Goran Milićević, iz Komercijalne banke, nije hteo da kaže koju su kamatu ponudili i ispod koje granice u pregovorima neće hteti da idu. Ali je napomenuo da je ponuda te banke veoma povoljna. On ističe da su Građevinskoj direkciji već odobrili klasičan komercijalni kredit u iznosu od dve milijarde dinara za plaćanje naknade za zemljište. Garanciju, je, kaže, dala država. Dok u projektno finansiranje stanova koji će se prvi graditi ulaže oko sedam miliona evra.
Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja objašnjava da će se Građevinska direkcija Srbije u prvoj fazi zadužiti nešto manje od 100 miliona evra. Tu je uračunato uzimanje zajma kojim treba da bude plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu oko 20 miliona evra. Ostatak novca biće upotrebljen za projektno finansiranje stanova.
– S bankama se pregovara o visini kamate koju će Građevinska direkcija Srbije kao investitor morati da plati. Kao i o tome koje zgrade će biti realizovane kroz projektno finansirinje. Jer će deo njih biti isplaćen iz prodaje stanova – kaže Komazec.
Podsetimo, vrednost celog projekta izgradnje 4.578 stanova, za čiju kupovinu je zainteresovano oko 12.000 građana, iznosi oko 250 miliona evra. Građevinska direkcija Srbije se zadužuje oko 120, 7 miliona evra. Izgradnja zgrada će delimično biti finansirani kroz projektno finansiranje, ali po partijama. To znači da se u tih 19 partija nalazi po nekoliko objekata i da je svaka celina za sebe, koja može da bude zasebno finansirana. Zalog Građevinske direkcije u svim slučaja će biti hipoteka na objekte u izgradnji. Ona je početkom novembra uputila poziv svim bankama koje posluju u Srbiji da se uključe u ovaj projekat.
Inače kroz program pomoći građevinarstvu, koje je najviše pogođeno krizom, Vlada Srbije je odvojila dve milijarde dinara za subvencionisanje kamate za projektno finansiranje. Ova povlastica važi za sve investitore pa i za Građevinsku direkciju Srbije. Prema tome država plaća kamatu do sedam odsto, a ostatak investitori.
Spisak banaka koje će učestvovati u projektu Građevinske direkcije Srbije čini se nije gotov. Jer ima prostora da se i ostale banke uključe u sledeću fazu gradnje. Zvonko Krunić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da ova banka trenutno pregovara sa Direkcijom o pronalaženju optimalnog modela za finansiranje.
– Nadamo se da će pregovori uskoro biti uspešno okončani te da ćemo participirati u ovom projektu koji smatramo izuzetno značajnim za građevinsku industriju i građane Beograda – navodi Krunić.