Nekretnine - Srbija

Država odustaje od gradnje jeftinih stanova

Izgradnja stambenog kompleksa na mestu bivše kasarne „4. jul” u Beogradu (o čemu je „Politika” pisala prethodnih dana u nekoliko nastavaka) bio je izuzetak, kao pomoć građevinarstvu u vreme krize.

Ne mislimo da država treba da bude investitor i da gradi stanove. Ali pojavio se problem u stvarnom životu i trebalo ga je rešiti i zakonom urediti (Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize). Ovo je juče rekla Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja, na predstavljenju izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.

Ipak u tekst zakona uneto je da ministarstvo izdaje dozvole, u slučajevima kada je investitor Vlada Srbije, za izgradnju ambasada i konzularnih predstavništava.

Osim toga, predviđeno je da svaka građevinska dozvola ubuduće ima rok trajanja, pa će investitori imati pet godina da od njenog dobijanja izgrade objekte i pribave upotrebne dozvole. U protivnom, država predviđa proceduru za oduzimanje objekta u izgradnji.

Na zahtev investitora građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to će biti moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta prevazilazi 80 odsto (ili ako se u postupku utvrdi da je zdanje pod krovom, ima spoljnu stolariju i da su postavljene unutrašnje instalacije, koje omogućavaju priključenje na infrastrukturu).

– Više od trećine članova zakona je promenjeno. Uglavnom je reč o kozmetičkim promenama. Uneli smo neke stvari koje su nam promakle u osnovnom zakonu, kao i sugestije lokalnih samouprava. Nešto što je nama delovalo logično u praksi se pokazivalo kao problem, pa smo morali da dajemo mišljenja i tumačenja određenih odredaba. Ali suština zakona je ostala ista – objasnila je pomoćnica ministra.

Budući da je Srbija na 176. mestu po brzini izdavanja dozvola, od 183 zemlje, koliko ih je analizirano u najnovijoj studiji „Duing biznis” Svetske banke, najveći broj novina odnosi se na brzinu izdavanja dozvola. To podrazumeva efikasnije rešavanje imovinskih odnosa, bržu izradu planskih dokumenata i ograničeno vreme za davanje saglasnosti javnih preduzeća i izdavanje dozvola.

Izmenama i dopunama zakona proširena je lista onih koji mogu da konvertuju pravo korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, rekla je Aleksandra Damnjanović-Petrović.

To se pre svega odnosi na građane, koji su nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu. Oni su, kako je objasnila, bili vlasnici poljoprivrednog zemljišta, pa su promenom njegove namene u građevinsko dobili status korisnika. Stari vlasnici na neizgrađenom građevinskom zemljištu konverziju će obaviti bez naknade.