Nekretnine - Srbija

Građevinska dozvola za mesec i po

U Beogradu je u poslednje dve godine izdato 88 građevinskih dozvola, u Novom Sadu 644, u Šapcu 398, a u Vranju je samo tokom 2011. godine izdato 16 dozvola.

Ogromne nesrazmere između gradova u brzini i boju izdatih dozvola, prema objašnjenju Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, uzrokovane su nepostojanjem planske dokumentacije i kapacitetom lokalne administracije.

Ali, pošto su sve lokalne samouprave u nekoj od faza donošenja lokalnih prostornih planova, on očekuje da će Srbija do kraja ove godine biti „pokrivena” planovima, što je preduslov za brže izdavanje građevinskih dozvola.

– U Beogradu, u kome se najviše gradi, ima mnogo nerešenih imovinskih odnosa. Do kraja ove godine on će dobiti plan generalne regulacije, na osnovu koga će moći da se izdaju građevinske dozvole – rekao je juče Dulić na okruglom stolu posvećenom dvogodišnjici primene Zakona o planiranju i izgradnji i najavio, bez obzira na sve primedbe, da se taj propis više neće menjati.

On smatra da su zakonska rešenja dobra i da ona nisu zaustavila izdavanje građevinskih dozvola.

– Za dramatičan pad građevinskog sektora isključivo je kriva mala potražnja i velika ekonomska nestabilnost– istakao je Dulić.

Privrednici su ukazali da Srbija strane investitore može privući samo ako im ponudi kvalitetnije i jeftinije usluge od susednih zemalja. Ali uprkos tome, kako je reko Ernst Bode, član Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, naša zemlja se po brzni izdavanja dozvola i dalje nalazi na samom dnu godišnje liste Svetske banke.

Ministar je na to odgovorio da je ovim zakonom skraćeno vreme i umanjen broj procedura, ali se njime ne može uticati na cenu izdavanja dozvole. Jer, kako je objasnio, kod nas u troškove ulazi i cena naknade za izgradnju infrastrukture, dok se u drugim zemljama obračunavaju samo administrativne takse.

– Nismo zemlja koja može unapred da gradi infrastrukturu, pa posle da je naplaćujemo, i zato ćemo još dugo biti na dnu te liste – rekao je Dulić.

Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, potvrdio je da je skraćeno vreme za dobijanja dozvola, ali da je administraciji trebalo vremena da se uhoda. On je naveo da su tokom prve godine primene zakona dozvole izdavane za 90 dana, ali je u poslednje dve godine vreme prepolovljeno.

– Kada imate prave ljude na odgovornim mestima, problemi se brže rešavaju. U suprotnom, predmeti se ostavljaju po strani – rekao je Pavličić.

Upravo to držanje predmeta u fiokama, odnosno nečinjenje i ćutanje administracije, prema rečima Ace Popovića, iz Privredne komore Srbije, investitore uvlači u stečaj i pravi od njih taoce bankarskog sistema. I Dragana Čukić, direktorka „Delta ril estejta”, složila se da administracija ne poštuje rokove i navela da još nikada nisu završili svu „papirologiju” u zakonskom roku.

– Svesni smo da nemamo savršenu administraciju, nismo odrasli u Švajcarskoj ili Švedskoj. Od stepena nekontrolisane korupcije došli smo u situaciju da administracija beži od posla da ne bi bila optužena za korupciju. Hiljade je službenika koji beže od rešenja problema, jer neće da završe u zatvoru – odgovorio im je Dulić.

Predstavnici „Delta ril estejta”, Luke Beograd, advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća, najviše su sa ministrom polemisali oko konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Skrenuli su mu pažnju da je administracija ovu novinu prilično nespremno dočekala, da je investitorima trebalo dati mogućnost izbora da li će ostati korisnici ili će steći svojinu na zemljištu, i da nije definisana stopa po kojoj će se vršiti konverzija.

Dulić im je odgovorio da je uredba tri puta menjana da bi taj postupak bio pošten, predvidiv i efikasan. On smatra da se u tome uspelo i da cena konverzije ne bi trebalo da bude smetnja za dalje planiranje investicije.

– Sva pitanja se svode na jednu tačku, a to je Luka Beograd. Pozivam Luku Beograd da uđe u postupak konverzije ili da sačeka drugu vlast, koja bi ukinula konverziju – rekao je Dulić.

Iz Luke su mu odgovorili da su zahtev podneli, ali im je previsoka cena od 2,5 milijardi evra, koliko je licitirano u medijima da treba da plate na ime konverzije. Dulić se nije složio sa tom procenom i nije hteo više da polemiše.