Oštećeni vlasnici stanova u zgradama u kojima je Skupština stanara prodala zajedničke prostorije za nadziđivanje, pretvaranje u stambenu jedinicu ili pripajanje susednom stanu imaće mogućnost da u roku od šest meseci „obore“ rešenja, koja su doneta primenom osporenih delova Zakona o održavanju stambenih zgrada. Time bi za nadziđivanje i adaptacije mogle da „padnu u vodu“ građevinske i upotrebne dozvole, uknjižbe u katastru. Naime, kupoprodaje zajedničkih prostorija u poslednjih 16 godina obavljale su se na osnovu saglasnosti vlasnika, koji poseduju više od polovine ukupne stambene površine zgrade. Ustavni sud je nedavno proglasio neustavnim odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, koje se odnose na potrebnu saglasnost vlasnika. A, obrazloženje leži u činjenici da isto pravo imaju svi vlasnici i da se odluka o promeni namene zajedničkih prostorija ne može donositi mimo manjinskih vlasnika.
Oštećeni vlasnici stanova u zgradama u kojima je Skupština stanara prodala zajedničke prostorije za nadziđivanje, pretvaranje u stambenu jedinicu ili pripajanje susednom stanu imaće mogućnost da u roku od šest meseci „obore“ rešenja, koja su doneta primenom osporenih delova Zakona o održavanju stambenih zgrada.
Time bi za nadziđivanje i adaptacije mogle da „padnu u vodu“ građevinske i upotrebne dozvole, uknjižbe u katastru...
Naime, kupoprodaje zajedničkih prostorija u poslednjih 16 godina obavljale su se na osnovu saglasnosti vlasnika, koji poseduju više od polovine ukupne stambene površine zgrade. Ustavni sud je nedavno proglasio neustavnim odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, koje se odnose na potrebnu saglasnost vlasnika. A, obrazloženje, kako nezvanično saznajemo, leži u činjenici da isto pravo imaju svi vlasnici i da se odluka o promeni namene zajedničkih prostorija ne može donositi mimo manjinskih vlasnika. Novo zakonsko rešenje trebalo bi da znači saglasnost svih vlasnika stanova. Da li će to i biti tako zavisi od zakonodavca. U svakom slučaju odluka Ustavnog suda može da se primenjuje i retroaktivno na osnovu Zakona o Ustavnom sudu.
- Kada odluka Ustavnog suda bude objavljena u „Službenom glasniku“ teče rok od šest meseci u kojem svi građani mogu da reaguju ako im je povređeno pravo na osnovu pojedinačnog akta donetog primenom neustavnih odredbi Zakona o održavanju stambenih zgrada - kaže Mile Antić iz Mreže za restiticiju.
- Naravno, mogu da ospore ta akta samo ako u njihovom donošenju nisu učestvovali. Zahtev u upravnom postupku treba da podnesu instituciji, koja je izdala dozvolu ili na primer uknjižila objekat. Ako zahtev prođe, adaptacija ili nadziđivanje može da se ospori. To znači da bi investitor ili kupac mogao da ostane i kratkih rukava. Šta će se dešavati u praksi teško je predvideti. Ovo je još jedan od dokaza koliko je nama neophodno hitno regulisanje svojinskih odnosa usvajanjem Zakona o restituciji, javnoj svojini i svojinskog zakona.