U Srbiji ima 3,3 miliona stambenih jedinica, starih više od tri decenije. Samo u Beogradu postoji 27 miliona kvadrata stambenog, 17 miliona poslovnog prostora i 10 miliona nelegalnih kvadrata. Većina stambenih zgrada zidanih pre i nakon Drugog svetskog rata zrelo je za ozbiljnu rekonstrukciju - prema procenama čak 1,4 miliona stambenih jedinica. Popravka ovih zdanja koštala bi oko pet milijardi evra, a veliki posao obnove dela stambenog fonda mogao bi da se završi u roku od deset do 15 godina. Po stambenoj jedinici rekonstrukcija bi koštala od 3.000 do 6.000 evra. Za ovaj veliki posao potrebno je oko 65 miliona kvadrata različitih podnih obloga, oko sedam miliona komada fasadne stolarije, stotine hiljada metara elektroinstalacija i isto toliko metara vodovodnih cevi. Najdramatičnija situacija je sa fasadama i balkonima, kao i sa elektro i vodovodnim instalacijama.
U Srbiji ima 3,3 miliona stambenih jedinica, starih više od tri decenije. Samo u Beogradu postoji 27 miliona kvadrata stambenog, 17 miliona poslovnog prostora i 10 miliona nelegalnih kvadrata.
Većina stambenih zgrada zidanih pre i nakon Drugog svetskog rata zrelo je za ozbiljnu rekonstrukciju - prema procenama čak 1,4 miliona stambenih jedinica. Popravka ovih zdanja koštala bi oko pet milijardi evra, a veliki posao obnove dela stambenog fonda mogao bi da se završi u roku od deset do 15 godina.
Po stambenoj jedinici rekonstrukcija bi koštala od 3.000 do 6.000 evra. Za ovaj veliki posao potrebno je oko 65 miliona kvadrata različitih podnih obloga, oko sedam miliona komada fasadne stolarije, stotine hiljada metara elektroinstalacija i isto toliko metara vodovodnih cevi...
- Najdramatičnija situacija je sa fasadama i balkonima, kao i sa elektro i vodovodnim instalacijama - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
- Same instalacije trebalo bi da se menjaju na svakih 20 do 25 godina eksploatacije. U velikim gradskim sredinama problem fasada nije samo u izgledu, već što ugrožavaju bezbednost stanara i prolaznika. Prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada o fasadama, krovovima i svim zajedničkim prostorima brinu vlasnici stanova, ali oni nisu u mogućnosti da izdvoje znatna sredstva za održavanje i obnovu zdanja. Zbog loših elektroinstalacija često u stanovima dolazi do požara. Vodovodne i kanalizacione instalacije zbog dotrajalosti povećavaju utrošak vode, a u isto vreme poskupljuju i opterećuju budžet građana.
U trenutku kada se uvode energetski pasoši, masa objekata mora da poboljša energetsku efikasnost, što će doneti ogromne uštede samim stanarima ali i državi, koja uvozi energente.
- Država mora da pokrene ceo proces obnove stambenog fonda - ističe Rodić.
- Mora da angažuje komunalna preduzeća i da na neki način deo poslova sama finansira, posebno kod fasada i spoljne komunalne infrastrukture, jer građani ne mogu sami da snose te troškove. A za ostale radove, država u dogovoru sa bankama mora da omogući vlasnicima stanova povoljne kredite gde mesečna rata ne bi prelazila 50 evra.