Nekretnine - Srbija

Ilić: Projekat "srpske nacionalne kuće"

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić pokrenuo je akciju projektovanja autentične srpske nacionalne kuće, čija bi gradnja koštala 300 evra po kvadratu, a projekti bi se besplatno davali građanima i lokalnim samoupravama.

Ilić je rekao Tanjugu da je ovih dana zaživela ideja o projektovanju srpske nacionalne kuće i da se u taj posao uključuje i Srpska akademija nauka i umetnosti i mnogi zainteresovani za taj projekat.

Ministar je kazao da bi gradovi i opštine to trebalo da podrže tako što će davati povoljnije lokacije i infrastrukturu ističući da bi čitave ulice, pa i naselja, mogli da budu izgrađeni pravim srpskim kućama, na kojima su nam nekada zavideli u svetu.

"To Srbija odavno traži i radim na tome. Napravio sam tim ljudi koji se time bave", rekao je Ilić navodeći da bi opet mogli da plasiramo svetu ono što je nekada bilo cenjeno u Evropi, "umesto što pravimo neke bezvezne kuće koje nisu naše".

Reč je o kvalitetno izgrađenim starim srpskim kućama, koje su prilagođene našem podneblju i potrebama.

Arhitektonski bućkuriš

"Sada imamo jedan arhitektonski bućkuriš. Ako se gradovi jave uradićemo pilot projekte, na primer za gradnju 100 srpskih kuća sa pratećim objektima", istakao je Ilić.

On je napomenuo da su najlepše kuće u Srbiji sagrađene u doba Obrenovića, kao na primer konaci po našim manastirima.

Ilić je kazao da bi sama gradnja autentične srpske kuće koštala oko 300 evra po kvadratu, ako se izuzmu troškovi koji se plaćaju lokalnim samoupravama.

"Naš cilj je da svaka porodica u Srbiji dobije jeftinu kuću", istakao je ministar građevine i urbanizma.

Ilić je kazao da izgradnja socijalnih stanova u Srbiji, koja je planirana ove godine, takođe, košta između 300 i 400 evra po kvadratu.

"Nema srećne porodice bez krova nad glavom, niti bez posla i bez toga ne možemo pričati o natalitetu. U Srbiji ima mnogo beskućnika i to je šansa za građevinarstvo, ali ti stanovi moraju biti jeftini", rekao je on dodajući da ima puno lokacija, ali da lokalne samouprave ne treba na njima da 'zelenaše'.

Pojedini gradovi su, kako je rekao, nekada besplatno davali pojedinim institucijama lokacije koje sada žele da zarade na tom zemljištu.

Cena stambenog kvadrata u Beogradu ne bi smela da bude veća od 800 evra po kvadratu, a unustrašnjosti oko 600 evra, naglasio je Ilić.

Pravi podsticaj građevinarstvu će, prema njegovim rečima, biti kada građevinske firme budu mogle da izađu na tržište sa jeftinim stanovima.

Srpska razvojna banka

"Mora da postoji Srpska razvojna banka koja bi kreditirala jeftinim kreditima i malim kamatama takave poslove u građevinarstvu i u putnoj privredi. Sa komercijalnim kreditima ne može da se preživi", istakao je Ililć i dodao da građevinarstvo ne može da 'trpi' kamatu veću od pet ili šest odsto.

To moraju da budu posebni krediti, povoljni kao u poljoprivredi, a to bi, kako je rekao, jedino mogla da obezbedi Srpska razvojna banka čije se skoro formiranje očekuje.

Ilić je podsetio da je predlagao da nosilac toga bude Poštanska štedionica, koja bi državnim depozitima finansirala povoljne kredite.

Građevinarstvo je, prema njergovim rečima, okosnica razvoja srpske privrede, jer su za građevinu vezane 24 privredne grane.

Ilić je kazao da bi srpsko građevinarstvo moglo da procveta ako bi se pokrenuli projekti za podizanje energetske efikasnosti objekata i da bi u celoj privredi mogli da se naprave krupni pomaci ukoliko bi se više koristili alternativni izvori energije.

Samo bi podizanje energetske efikasnosti moglo da uposli između 100 i 200 hiljada građana Srbije, naglasio je ministar.

Ilić kaže da je naša zemlja bogata termalnim vodama koja bi mogla da se koristi za grejanje autoputeva i mostova.

"Što se tiče firmi koje su varale građane predložio sam da se u novi zakon ugradi stavka da se svim firmama, koje su prevarile građane na bilo koji način, trajno oduzmu licence za rad i ti koji su imali takve firme doživotno da ne mogu da obavljaju tu delatnost", istakao je Ilić.

On je naglasio da neko ko je pet puta prodao isti stan ne može više biti na tržištu niti sistemu stanogradnje.