Rok za dostavljanje zahteva za utvrđivanje imovine preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika ističe u petak. Iako su od donošenja Uredbe, pre tri i po godine, rokovi više puta pomerani, u raščišćavanju vlasničkih odnosa nije se mnogo odmaklo. Sporovi hrvatskog "Borova" i srpskog "Borelija", "Ine" i "Beopetrola", samo su neki od najpoznatijih primera višegodišnjih pokušaja da se reše vlasnički odnosi preduzeća čija su sedišta i imovina bili u različitim republikama nekadašnje SFRJ. Uredba po kojoj bi ta pitanja trebalo da budu rešena doneta je juna 2008. godine, a rok za njenu primenu pomeran je gotovo svaka tri meseca. Postoji mogućnost da država produži Uredbu na još šest meseci ali odluku o tome, imajući u vidu njen ekonomski, politički i socijalni aspekt, treba da donese Vlada. Očekuje se da će Vlada doneti odluku u četvrtak, a najkasnije do petka. Uredba poznata i kao "Aneks-G" deo je sporazuma o sukcesiji.
Vlada Srbije, do petka, odlučuje o mogućem produženju roka za dostavljanje zahteva za utvrđivanje imovine preduzeća iz bivših republika SFRJ. Druge republike vrše opstrukciju, a Srbija bi da pokrene stvar, kažu u Komisiji za sukcesiju.
Rok za dostavljanje zahteva za utvrđivanje imovine preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika ističe u petak. Iako su od donošenja Uredbe, pre tri i po godine, rokovi više puta pomerani, u raščišćavanju vlasničkih odnosa nije se mnogo odmaklo.
Sporovi hrvatskog "Borova" i srpskog "Borelija", "Ine" i "Beopetrola", samo su neki od najpoznatijih primera višegodišnjih pokušaja da se reše vlasnički odnosi preduzeća čija su sedišta i imovina bili u različitim republikama nekadašnje SFRJ.
Uredba po kojoj bi ta pitanja trebalo da budu rešena doneta je juna 2008. godine, a rok za njenu primenu pomeran je gotovo svaka tri meseca.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da postoji mogućnost da država produži Uredbu na još šest meseci ali odluku o tome, imajući u vidu njen ekonomski, politički i socijalni aspekt, treba da donese Vlada.
"Očekujem da će Vlada doneti odluku u četvrtak, a najkasnije do petka", kaže Ćirić.
Uredba poznata i kao "Aneks-G" deo je sporazuma o sukcesiji.
"Najveća opstrukcija je od strane drugih republika, a Srbija bi da pokrene stvar. Kao što u nekim delovima mi pokušavamo da kupimo vreme tako u drugim delovima u borbi za sukcesiju neki drugi pokušaju da kupe vreme", kaže Gašo Knežević iz Komisije za sukcesiju.
U trenutku raspada SFRJ, srpska preduzeća i lokalne samouprave imali su u Hrvatskoj zgrade, stanove, odmarališta, vredna 1,8 milijardi evra, a vrednost hrvatskih u Srbiji bila je oko 800 miliona evra.
Koliko sada vredi ta imovina ne zna se tačno, niti su vlasničiki odnosi jasniji posle tri i po godine primene Uredbe. Ministar Ćirić kaže da je samo za dve kompanije rešen problem razgraničavanja vlasništva, tako što su se firme iz Slovenije dogovorile sa našim firmama u Srbiji.
"Na stolu imamo oko 10 sporazuma iz Hrvatske i Slovenije, za koje Vlada treba da se izjasni", rekao je Ćirić.
Ministar ekonomije objašnjava da će, kada prestane da važi Uredba, Agencija za privatizaciju utvrditi vlasništvo nad spornom imovinom. Tada će firmama iz bivših republika biti ponuđeno da preuzmu vlasništvo. Ako ne prihvate, imovina će biti privatizovana, a dobijeni novac podeljen srazmerno učešću u imovini.