Hroničan nedostatak zelenila u Beogradu digao je uzbunu i među starim arhitektama koji upozoravaju da bi se, za svega šest do sedam godina, prestonica mogla daviti u betonu. Generalni urbanistički plan jasno propisuje da u proseku trećina svake parcele mora biti pod zelenilom, ali ko god prošeta širim centrom grada može se uveriti da graditelji za ove propise slabo mare. Nekada se tačno znalo da na dve trećine jedne parcele mogu biti zgrade, a na jednoj trećini zelenilo. Današnji investitori ne mare za ova pravila, pa zbog previše betona srpskoj prestonici preti pretvaranje u betonsku površinu. Zvanični statistički podaci samo potvrđuju ovu priču. Šumovitost po stanovniku je 0,025 hektara, što je, blago rečeno, nepovoljno u odnosu na poznate evropske normative od 0,33 hektara po stanovniku. Pri projektovanju treba se držati zakonskih propisa, ali manjak zelenila sasvim je očekivan u današnjoj arhitekturi, koju u velikoj meri kroje zakoni tržišne ekonomije.
Hroničan nedostatak zelenila u Beogradu digao je uzbunu i među starim arhitektama koji upozoravaju da bi se, za svega šest do sedam godina, prestonica mogla daviti u betonu.
Generalni urbanistički plan jasno propisuje da u proseku trećina svake parcele mora biti pod zelenilom, ali ko god prošeta širim centrom grada može se uveriti da graditelji za ove propise slabo mare.
Nekada se tačno znalo da na dve trećine jedne parcele mogu biti zgrade, a na jednoj trećini zelenilo. Današnji investitori ne mare za ova pravila, pa zbog previše betona srpskoj prestonici preti pretvaranje u betonsku površinu - nedavno je za „24 sata” izjavio čuveni arhitekta Dobrivoje Tošković (84).
Zvanični statistički podaci samo potvrđuju ovu priču. Šumovitost po stanovniku je 0,025 hektara, što je, blago rečeno, nepovoljno u odnosu na poznate evropske normative od 0,33 hektara po stanovniku. Ivan Rašković, poznati beogradski arhitekta i docent na Arhitektonskom fakultetu, poručuje kolegama da se pri projektovanju drže zakonskih propisa, ali kaže da je manjak zelenila sasvim očekivan u današnjoj arhitekturi, koju u velikoj meri kroje zakoni tržišne ekonomije.
- Ne možemo očekivati da se Beograd gradi isto kao u vreme socijalizma, kada je država bila i planer i projektant. Danas privatni investitori odlučuju kako će graditi na parceli koju kupe i koliko će, u okviru zakonskih normi, ostaviti površine pod zelenilom. Naravno, činjenica je da širom grada ima primera gde nije ispunjen ni minimum zakonski predviđenog prostora za zelenilo, ali to znači da je potrebna stroža kontrola i sankcionisanje neodgovornih graditelja - kaže Rašković.
Osim centra grada, gde je decenijama prisutan hroničan nedostatak zelenila, od viška betona treba zaštiti i Novi Beograd, upozorava Rašković.
- Novi Beograd je svedočanstvo jednog vremena i vrhunsko delo naše arhitekture, pa bi ga kao takvog trebalo ostaviti netaknutim. On je građen po doktrini osunčanog grada, što znači da su planirano ostavljeni prostori zelenila koji pružaju dovoljno svetlosti i vazduha. Ukoliko bi neko gradio na tim zelenim prostorima, ugušio bi Novi Beograd - ističe Rašković.