Nekretnine - Srbija

Jergu Hajderu provizije od Belvila?

Austrijska istražna komisija CIS saopštila da su provizije za prodaju nekretnina u novobeogradskom bloku 67 navodno preusmeravane na račune u Lihtenštajnu.

Službenici specijalnog austrijskog decernata CIS koji istražuje finansijske malverzacije nekadašnjeg rukovodstva Hipo grupe Alpe Adrija (HGAA), paralelno i umreženost ovog instituta u sistem finansiranja tajnih fondova austrijskih ultradesničara, lišili su slobode Volfganga Kulterera, bivšeg generalnog direktora i predsedavajućeg upravnog odbora banke.

Jedan od razloga za hapšenje je i Kultererovo posredovanje u popunjavanju tajnih stranačkih fondova pokojnog austrijskog političara Jerga Hajdera i „nagrađivanju” zaslužnih sledbenika stranke. Naime, provizije iz poslovanja, finansiranih kreditima lokalnih Hipo Alpe Adria banaka, pre svega na prostorima zapadnog Balkana, preusmeravane su preko računa u Lihtenštajnu – Austrijancima i njihovim balkanskim saradnicima u Hrvatskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji.

Istražni organi u Austriji i Bavarskoj prvi put pominju tim povodom – Srbiju. Konkretno, reč je o provizijama od prodaje nekretnina u novobeogradskom bloku 67.

Za razvoj projekta i konsalting prvobitnog smeštaja za učesnike Univerzijade u Beogradu, kasnijeg luksuznog stambeno poslovnog objekta „Belvil” bio je zadužen „Blok 67 asosijejts d.o.o.” u vlasništvu austrijskog „Blok 67 GMBH”, preduzeća sa sedištem u celovačkoj centrali Hipo grupe, na Alpe Adrija placu broj jedan.

Uz Hipo Alpe Adria banku kao suosnivač pominje se i „Delta rial istejt” Miroslava Miškovića, koja je, inače, na veb prezentaciji „Belvila” označena kao jedan od dva osnivača. U bazi podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije, kao stoprocentni vlasnik preduzeća „Blok 67 asosijejts d.o.o.” naveden je austrijski „Blok 67 GMBH”.

Kako je u Beču naglašeno, postoji opravdana sumnja da su određenim faktorima (klijentima) odobravani krediti na osnovu boniteta koji nije uvek odgovarao postojećim kriterijumima banke. Mimo znanja bankarske ustanove, klijenti su, za uzvrat isplaćivali „provizije zahvalnosti” na račune u Lihtenštajnu.  Da ovde nije reč o proizvoljnom tumačenju austrijskih istražitelja, svedoči i zahvalnica šefa vanrednog, nadležnog austrijskog komesarijata Bernharda Gabera: uputio je priznanje za saradnju kolegama iz Hrvatske i Srbije.

Saradnju pomenutih država, uključujući i Srbiju, istakao je i ugledni nemački dnevnik „Zidojče cajtung”. Nemački list osvrnuo se i na do sada nepoznat aspekt: uz hrvatskog generala Vladimira Zagorca, među korisnicima „specijalnih” kredita bila su i „24 oficira i vojnika osumnjičena za ratne zločine kao i dvojica terorista sa prostora zapadnog Balkana”. O kome je reč, nije saopšteno.

Ipak, advokat Hipo grupe Gvido Held potvrdio je ispravnost navoda: „Dotični su imali bankovne račune, ali da su poslovne veze raskinute, kada se saznalo o kakvim je klijentima reč”.