U Srbiji je između dva popisa, 2002. i 2011, godišnje podizano maltene 30.000 novih stanova, a povećanje je zabeleženo u čak 122 od 168 opština u Srbiji. To bi, prema ekonomskoj logici, trebalo da podrazumeva niže cene zbog veće ponude nekretnina, ali je mnogim građanima, čija primanja jedva podmiruju otplatu osnovnih mesečnih izdataka, dolazak do sopstvenog krova nad glavom i dalje veliki problem. Snalazeći se kako znaju i umeju, beskućnici odlaze u podstanare ili se upuštaju u avanturu podizanja stambenih kredita (mnogi su se opekli s kreditima u "švajcarcima") ili, što je najpovoljnije, prodaju porodičnu kuću ili veći stan i kupuju više manjih radi razdvajanja porodica. Podstanari, kojih je, prema podacima Udruženja podstanara "Velegrad", oko 300.000, a polovina se "zlopati" u Beogradu, u stalnoj su dilemi da li uzeti stambeni kredit ili rentirati stan.
U Srbiji je između dva popisa, 2002. i 2011, godišnje podizano maltene 30.000 novih stanova, a povećanje je zabeleženo u čak 122 od 168 opština u Srbiji.
To bi, prema ekonomskoj logici, trebalo da podrazumeva niže cene zbog veće ponude nekretnina, ali je mnogim građanima, čija primanja jedva podmiruju otplatu osnovnih mesečnih izdataka, dolazak do sopstvenog krova nad glavom i dalje veliki problem.
Snalazeći se kako znaju i umeju, beskućnici odlaze u podstanare ili se upuštaju u avanturu podizanja stambenih kredita (mnogi su se opekli s kreditima u "švajcarcima") ili, što je najpovoljnije, prodaju porodičnu kuću ili veći stan i kupuju više manjih radi razdvajanja porodica.
Podstanari, kojih je, prema podacima Udruženja podstanara "Velegrad", oko 300.000, a polovina se "zlopati" u Beogradu, u stalnoj su dilemi da li uzeti stambeni kredit ili rentirati stan.
Mesečna rata za iznajmljivanje stana manja je bar za 100 evra od otplate rate za kredit, ali je za podizanje kredita neophodan stabilan posao, kojim malo ko može da se pohvali. Pomoć građanima od države dolazi u vidu subvencionisanih stambenih kredita, koji su daleko povoljniji i zbog niže kamate i zbog nižeg novčanog učešća korisnika kredita.
Građevinske kompanije, poput "Kvatro hauzisa", nastoje da cenom, kratkim rokovima izgradnje i stvaranjem energetski efikasnih objekata na najbrži mogući način obezbede građanima stan, uz povoljne uslove i što niže troškove održavanja objekata na duže staze.
Prosečan iznos kredita koji je osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) u ovoj godini iznosi oko 35.500 evra, a u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period lane broj odobrenih stambenih kredita porastao je sa 2.722 na 2.831.
U stambenom kreditu uz subvenciju države korisnik mora da učestvuje sa minimum pet odsto ukupno odobrenog kredita, država obezbeđuje 20 odsto, a preostalih 75 odsto kreditira banka.
Kredit odobrava banka na period od maksimalno 25 godina i banci se najpre kredit otplaćuje, a nakon toga, u maksimalnom periodu od pet godina, otplaćuje se deo koji je finansirala država.
Osiguranjem kredita kod NKOSK rizik otplate kredita prenosi se sa banke na Korporaciju, a sa tim se postižu i niže kamatne stope na stambene kredite.
Ukoliko uporedimo kamatne stope na stambene kredite u Srbiji i okruženju, bez obzira na nepovoljniji kreditni rejting Srbije, vidi se da su kod nas dosta niže.
Kada je reč o subvencionisanim kreditima, osnovno je da se radi o rezidentu državljaninu Republike Srbije, koji kreditom ne većim od 100.000 evra kupuje prvi stan direktno od investitora, sa mesečnim primanjem do 150.000 dinara i da uzeti kredit može vratiti do svoje 70 godine, podsećaju u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Vlada Srbije usvojila je krajem prošle godine Uredbu o merama podrške građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje.
Na ovogodišnjem sajmu građevine, Srbiji je predstavljen domaći patent koji bi mogao da bude jedno od rešenja za one sa skromnim budžetima za panelnu izgradnju ili kupovinu stana - od pojedinačnih kupaca, preko investitora, do države.
Q sistem, proizvod kompanije Quattro Houses donosi povoljnu cenu, brzinu gradnje, ali i uštede za domaćinstvo na duži rok, objašnjava Jovan Nikolić, predsednik kompanije i autor patenta.
Cena Quattro objekata je od 500 evra po kvadratu po principu ključ u ruke, što znači da su u cenu uključeni vodovodni, mašinski, elektro radovi, komplet stolarija, parket i fasada.
"Zahvaljujući patentu čija novina je, pre svega, u oblasti termoizolacije, postigli smo neverovatnu energetsku efikasnost od gotovo 80 odsto. Bez obzira na brzinu izgradnje, postignutu proizvodnjom prefabrikovanih betonskih panela u fabrici, a potom njihovim sklapanjem u celinu na mestu izgradnje, kvalitet nije narušen", tvrdi Nikolić.
Kako je prosečna cena izgradnje stana u Beogradu lane iznosila oko 950 evra, ova kompanija očekuje veći broj ljudi koji će prodavati svoje porodične nekretnine i kupovati dva odvojena kvalitetna, a ne socijalna stana, jer mladi ljudi nastoje da se "odele" od familije.
Ovu kompaniju "podupire" austrijska banka kao garant, a kupac polaže kompletan depozit i tek kada je objekat gotov i primopredaja obavljena, kompanija može da preuzme novac.
Sada je cena stanova izuzetno povoljna (stanovi nikada nisu bili jevtiniji), potražnja je u porastu, a najisplativiji su subvencinisani krediti, tvrdi Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, dok Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine "Alka", smatra da su subvencionisani stambeni krediti slaba mera države za oživljavanje tržišta nekretnina.
Potražnja za stanovima je u poslednjih mesec dana naglo porasla što je uobičajeno za letnji period, a stanove (pretežno starije) najčešće kupuju mladi ljudi sa parama koje su dobili od roditelja.
Za sad su u Beogradu najpopularniji stanovi veličine od 50 do 70 kvadrata, na Vračaru, Lekinom i Banovom brdu i centru grada, veli Lazarevićeva.