Odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan - realna cena kvadratnog metra stana, kao i svake druge robe, onolika je koliko kaže vlasnik. Ni viša ni manja. Na kupcu je da pristane na nju ili da traži dalje. Cenu pre svega određuje odnos ponude i potražnje. Kvalitet i druge sitnice dolaze na red tek kada su ponuda i potražnja makar izjednačene. Zato, ako nameravate da kupite stan u Srbiji, možete da se žalite na lokaciju, kvalitet izvedenih radova i ugrađenih materijala, nedostatak parkinga ili odsustvo lifta itd, ali na kraju moraćete da platite onoliko koliko vam traže ukoliko želite svoj stan (zapravo, tržište nekretnina degradirali smo do te mere da nas čini srećnim ako stan uopšte ima nekakve papire, ali to je već druga priča).
Možete se uzdati i u najave državnih zvaničnika, špekulacije sa cenom kvadrata, masovne izgradnje koje samo što nisu počele, povoljnije kredite već od proleća neke godine, kada se centrale banaka koje posluju kod nas malo oporave od krize u matičnim zemljama, ali uvek ćete plaćati onoliko koliko vlasnik stana kaže da košta. Naravno, možete sačekati bolja vremena. Kažu da ih ovde neki čekaju skoro čitavo stoleće. Možda se jednoj generaciji konačno posreći kada bi bio slučaj da smo sve što je bilo do nas uradili i sad nam samo sreća ostaje kao presudan faktor. Da li smo uradili?
Cenu pre svega određuje odnos ponude i potražnje. Kvalitet i druge sitnice dolaze na red tek kada su ponuda i potražnja makar izjednačene. Zato, ako nameravate da kupite stan u Srbiji, možete da se žalite na lokaciju, kvalitet izvedenih radova i ugrađenih materijala, nedostatak parkinga ili odsustvo lifta itd, ali na kraju moraćete da platite onoliko koliko vam traže ukoliko želite svoj stan (zapravo, tržište nekretnina degradirali smo do te mere da nas čini srećnim ako stan uopšte ima nekakve papire, ali to je već druga priča).
Možete se uzdati i u najave državnih zvaničnika, špekulacije sa cenom kvadrata, masovne izgradnje koje samo što nisu počele, povoljnije kredite već od proleća neke godine, kada se centrale banaka koje posluju kod nas malo oporave od krize u matičnim zemljama, ali uvek ćete plaćati onoliko koliko vlasnik stana kaže da košta. Naravno, možete sačekati bolja vremena. Kažu da ih ovde neki čekaju skoro čitavo stoleće. Možda se jednoj generaciji konačno posreći kada bi bio slučaj da smo sve što je bilo do nas uradili i sad nam samo sreća ostaje kao presudan faktor. Da li smo uradili?
Šta bi bilo kad bi bilo...
Putem medija, zvaničnici često iznose ocene o realnoj ceni izgradnje kvadratnog metra stana koja je tri do pet puta niža od cene sa kojom se kupci sreću na tržištu (bar dok je tržišta i kupaca bilo). Predlažu se na raznim stranama i različiti koraci koje država treba da preduzme kako bi "realnu" i tržišnu cenu približila jednu drugoj, špekuliše se sa uzrocima ovakvog stanja na tržištu i mesecima se najavljuje masovna izgradnja socijalnih stanova koja bi trebalo da smiri tržište nekretnina...
Ovakvo stanje, oprečne informacije, tvrdnje i demanti, najave i odlaganje unose dodatni nemir i teret na tržište nekretnina u Srbiji ionako opterećeno opštim privrednim usporavanjem. Situacija u celoj privredi daleko je od stabilne, ali čini se da na opštu sliku u velikoj meri utiču i izmišljeni problemi. Česta je ocena da nas je kriza samo očešala, pa čak i da realno nije stigla do nas, tj. da je njen najveći uticaj ovde bio u smanjenju investicija iz inostranstva (na koje se naša privreda u velikoj meri oslanja, a država im se bezrezervno nada).
Kriza i građevinarstvo
Može se steći i utisak da su mnogi pod izgovorom svetske krize prestali da plaćaju dugovanja, pokrećući time čitav lanac blokada računa. U ovome je, makar u građevinskom sektoru, država i sama imala velikog udela, mnogi tvrde i presudnog, višemesečnim neplaćanjem potraživanja izvođačima i podizvođačima radova, dovodeći ih na ivicu propasti. U intervjuu koji su za "Build magazin" juna 2009. godine dale sudije Trgovinskog suda u Beogradu, na pitanje trendova koji se mogu uočiti u sudskim predmetima sudija i v.d. predsednika suda Stevo Đuranović, osvrćući se na današnje stanje, odgovorio je kratko: Sadašnji predmeti gravitiraju ka čuvenim preprodajama stanova i neplaćanju za izvedene radove. Dakle, prostim rečnikom - danas niko ništa ne plaća...
Dodatni pritisak na građevinsku industriju dodale su i izjave ministara koji malo-malo pa najavljuju masovnu izgradnju socijalnih stanova. Izgrađeni stanovi ostali su na tržištu čekajući kupce koji čekaju jeftine stanove koje država obećava i počinje im gradnju u novinama. Iako su ministri manje-više bili oprezni u vezi sa cenama ovih kvadrata, njihove izjave koketirale su sa nadama potencijalnih kupaca. Mediji su te izjave, kao i kada je u pitanju svaka druga tema, najavili tako da zvuči bombastičnije, pa su mnogi stekli utisak da će kvadrat stana plaćati po ceni od 400, 500 ili 600 evra, tj. da će garsonjera koštati koliko nov automobil niže klase...