Nekretnine - Srbija

Kormanski placevi zlata vredni

Bez kooperanata, svojih najvećih snabdevača autodelovima, „Fijat” u Kragujevcu neće moći da organizuje proizvodnju novog modela automobila.

Vreme ističe, budući da proizvodnja treba da krene sredinom, odnosno krajem 2011, a na Kormanskom polju, predviđenom za dolazak preduzeća iz Italije, sve vri od protesta vlasnika imanja koji ne prihvataju uslove pod kojima treba da se izvrši eksproprijacija.

Oni su juče ponovo sprečili geometre da obave merenja i isparcelišu zemljište. Od prvog sličnog protesta je proteklo dve nedelje, a meštani okolnih kragujevačkih sela, koji imaju neko parče zemlje na Kormanskom polju, poručuju da će blokada trajati sve dok se ne reše sporna pitanja. Sporna su i rešenja o eksproprijaciji koja, kako tvrde, nisu dobili, ali i – cena.

Država je ponudila 350 evra za ar, a vlasnici imanja traže čak 4.000 evra za istu površinu. Budući da na Kormanskom polju za potrebe „Fijatove” fabrike u Kragujevcu treba da se ekspropriše 67 hektara, ispada da je država spremna da plati „svega” 2.345.000 evra, a da vlasnici imanja računaju sa basnoslovnih 26.800.000 evra.

Od ove cifre bi i mnogo bogatije države „zabolela glava”, a koliko, zapravo, vredi zemlja na sada već čuvenom Kormanskom polju kod Kragujevca?

Pre nego što je proglašeno za industrijsku zonu i dobilo status građevinskog zemljišta, parcelama na Kormanskom polju se, praktično, i nije trgovalo. Tome je u značajnoj meri doprinela esksproprijacija izvršena za potrebe „Zastave” 1979. godine.

„Trećom fazom” razvoja „Zastave” bilo je predviđeno da se na Kormanskom polju, radi povećanja proizvodnih kapaciteta, izgrade novi pogoni. Građevinski radovi su podrazumevali skidanje površinskog, najplodnijeg sloja zemljišta, umesto koga je trebalo nasuti šljunak. Međutim, pošto je utvrđeno da je ambiciozni plan neizvodljiv, od radova se odustalo, a vlasnici imanja su nakon pet godina stekli pravo na povraćaj imovine. Deeksproprijacija je izvršena, ali zemljište koje su dobili natrag više nije bilo istog kvaliteta. Ispod skinutog plodnog sloja ostala je samo „posna mrtvica”.

Tako ispošćena zemlja bila je neupotrebljiva punih 40 godina, sve do dolaska „Fijata” u Kragujevac.

Nekada predviđeno za širenje „Zastave”, sada namenjeno „Fijatovim” kooperantima, bezvredno zemljište na Kormankom polju postaje unosan kapital, a vlasnici parcela naprasno traže „pravednu novčanu nadoknadu” za novu eksproprijaciju.

Jedan od njih je i Miodrag Filipović, vlasnik 85 ari na Kormanskom polju.

– Država stalno priča kako je tržište „zakon”. Pa, ako je tako, zašto me onda ne pusti da svoju zemlju ponudim po tom „zakonu”, pod tržišnim uslovima. Jednostavno, ne sviđa mi se cena od 350 evra za ar. Mislim da je realna cena 4 000 evra za ar. I ne smeta mi „Fijat”, nek dođe ko hoće, ali zašto svoju zemlju da dam džabe. Jednom sam je tako dao, kad mi je uzeta za „Zastavu”, sad, bogami, neću – izričit je Filipović.

Filipoviću, ako se on pita, sleduje čak 340.000 evra. Šta bi ovaj vlasnik imanja na Kormanskom polju mogao da kupi tim novcem, koliko stanova i lokala mu se „smeška” u Kragujevcu!? Ali država mu nudi deset puta manje, tačnije – 29.750 evra.

Imaju li vlasnici imanja pravo da insistiraju na „tržišnoj vrednosti”, budući da je Kormansko polje proglašeno zonom od javnog interesa i za lokaciju od strateškog značaja za realizaciju čitavog posla sa „Fijatom”? Vrednost ovog posla nije samo u 700 miliona evra najavljenih investicija, već i u otvaranju desetak hiljada novih radnih mesta, i to upravo na „spornoj“ lokaciji.

S druge strane, ako budućnost srpske ekonomije zavisi od posla sa „Fijatom”, zašto država ne „odreši kesu” i pred vlasnika imanja ne izađe sa boljom ponudom? Oni bi, kažu, prihvatili i „kompromisno rešenje”. No, kakva bi to država bila ako bi se „cenkala” sa svojim građanima, koji je uz to još i „ucenjuju”!? Ako podlegne pritisku sa Kormanskog polja, država bi se, zapravo, našla u situaciji da zemljoposednicima širom Srbije, kada i na njih dođe red za eksproprijaciju, isplati „pravednu novčanu nadoknadu”.

Kako će se razmrsiti „čvor” na Kormankom polju, teško je reći. S jedne strane je Vlada Srbije koja ima obaveze prema velikom investitoru, a sa druge vlasnici imanja koji uporno ponavljaju da je pravo na privatnu svojinu neotuđivo i zagarantovano Ustavom.