Kriza koja je zahvatila privredu nije zaobišla ni građevinarstvo koje je nekad značajno učestvovalo u bruto društvenom proizvodu Srbije. Prema poslednjim podacima u oblasti proizvodnje građevinskog materijala uglavnom se beleži pad. Kriza će još da potraje, ona i dalje ruši ovu privrednu granu, pa građevinci traže ravnoravne uslove privređivanja, kao i strani partneri u Srbiji uz uvažavanje niza mera koje su dolazile za ovu delatnost preko asocijacije privrede - PKS. Većina ozbiljnih firmi je u krizi ili pred stečajem, pre svega, zbog velikih dugova, a pritom država konstantno duguje domaćim građevinskim firmama između 600 miliona i milijardu evra. Građevinske firme otprilike isto toliku duguju drugim firmama, za poreze i doprinose i drugo.
Kriza koja je zahvatila privredu nije zaobišla ni građevinarstvo koje je nekad značajno učestvovalo u bruto društvenom proizvodu Srbije. Prema poslednjim podacima u oblasti proizvodnje građevinskog materijala uglavnom se beleži pad, kosnstatovano je na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije (PKS) i Privredne komore Vojvodine.
Da bi se zaustavile teškoće u ovoj privrednoj oblasti, iz PKS su prethodnoj i sadašnjoj Vladi nudili paket mera. Na sednici je istaknuto da će kriza još da potraje, da ona i dalje ruši ovu privrednu granu, pa građevinci traže ravnoravne uslove privređivanja, kao i strani partneri u Srbiji uz uvažavanje niza mera koje su dolazile za ovu delatnost preko asocijacije privrede - PKS. Većina ozbiljnih firmi je u krizi ili pred stečajem, pre svega, zbog velikih dugova, a pritom država konstantno duguje domaćim građevinskim firmama između 600 miliona i milijardu evra.
Građevinske firme otprilike isto toliku duguju drugim firmama, za poreze i doprinose i drugo, rečeno je u PKS.
U oblasti proizvodnje građevinskog materijala uglavnom se beleži pad proizvodnje. Posmatrano do avgusta 2012. godine, pad se beleži u proizvodnji fasadne cigle, monta blokova i svih vrsta crepa, kao i u proizvodnji proizvoda od betona, gipsa i u delatnosti sečenja, oblikovanja i obrade kamena. U ovom periodu, u odnosu na isto vreme prošle godine, beleži sa rast u proizvodnji laporca za četiri posto, prirodnog peska za građevinarstvo čak 97,1 posto, tucanika od karbonantnih stena 33,6 posto, zidnih keramičkih pločica za 13 posto, šuplje cigle za četiri posto, uložne cigle za 12,6 posto, polumontažnih i montažnih gredica za svodove za 36 posto. U ovom vremenu industrija građevinskog materijala izvezla je robe u vrednosti od 75 miliona dolara. Najviše se izvozilo u zemlje u okruženju (bivša SFRJ, Rumunija i Bugarska), navodi se u saopštenju PKS.
Mera za oporavak građevinske industrije
Sekretar Udruženja za gradjevinarstvo PKS Goran Rodić je naglasio da će kriza još da potraje, pa je potrebno da domaće firme više nego do sada dobijaju da izvode radova na kapitalnim objektima u zemlji. Na taj način će se uposliti industrija i operativa. Domaće firme su do sada u dobijanju takvih poslova bile diskriminisane u odnosu na strane kompanije. To je veoma značajno u vreme kriza, mada se sad za naredne godine najavljuje da će se u Srbiji izvoditi radovi u vrednosti od oko 30 milijardi evra, rekao je Rodić.
Obrazalažući predloge radne grupe za izradu mera za oporavak građevinske industrije Srbije savetnik PKS Aca Popović između ostalog je naglasio da se traži da se građevinskim preduzećima omogući, kao i svim drugim pravnim licima u platnom prometu, da zakonsku obavezu obračuna i plaćanja PDV stiču naplatom, a ne ispostavljanjem privremene situacije. Uz to se predlaže da plaćanje PDV bude prebačeno na investitora.
Kada je reč o nenaplaćenim dugovanjima od strane države, potrebno je napraviti i poštovati plan plaćanja starih dugova u konkretnim rokovima, uključujući i kompenzacije za dugove prema državi po svim osnovama. Po rečima Popovića, postoji inicijativa ka Vladi Srbije da se održi sastanak predstavnika Ministarstva finansija i NBS sa privrednicima radi iznalaženja rešenja za izradu platforme za nastup prema komercijalnim bankama. Uz to, potrebno je da se kamate na reprogram dugova, snize i prilagode mogućnostima privrednih subjekata.
U saopštenju PKS se navodi da se u jednom od zahteva ističe da su devizna klauzula, ili klizna skala obavezni u ugovoru. Rok plaćanja se takođe mora definisati ugovorom i to 28 dana od ispostavljanja situacije.
Popović je istakao da je praktično došlo do suspenzije Zakona o javnim nabavkama, kada su u pitanju investicije iz stranih zaduživanja, pa se traži ukidanje te uredbe, a izmenu Zakona o javnim nabavkama, dopuniti amandmanima u Skupštini Srbije.
Na sednici je konstastovan problem, a to je nedostatak zakonske regulative za poslovanje kompanija osnovanih stranim kapitalom i stranih kompanija, kao i rada stranih radnika. Neuređeno tržište izaziva i nedostatak licenciranja preduzeća za rad u oblasti građevinarstva.
Da bi se ova oblast uredila iz PKS se predlaže niz mera. Između ostalog potrebno je osnovati i razvojnu banku, pre svega, za obezbeđenje garancija za domaće firme, kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima u konkurenciji stranih kompanija.
Učesnici sednice pohvalili su formiranje Ministarstva građevinarstva i urbanizma u Vladi Srbije. Sad je potrebno pokrenuti inicijativu za izradu koncepta obnove ove privredne grane, zaključeno je u PKS.