Stan je skupa roba, koja se najčešće kupuje jednom u životu. Zato građani moraju da otvore „četvore oči“ pre nego što svoj novac povere investitoru. Propisi, ako se poštuju, garantuju kvalitet izvedenih radova, ali je problem što imamo zakone koji se često izbegavaju. Ipak, mogućnost masovnih zloupotreba iz ranijeg perioda, kada su investitori prodavali jedan stan više puta, svedena je na minimum. Jer, baze podataka sudova i opština su sada povezane, te tako ne može da ostane neprimećen pokušaj investitora da već prodati stan ponovo proda. Prvo, investitor mora da ima urednu građevinsku dozvolu. Zemljište na kojem se zida objekat mora da bude u vlasništvu investitora ili da je on zakupac, jer pravo korišćenja više ne postoji. Kada se formira gradilište, investitor je dužan da angažuje nadzor, a to je verifikovana nadležna služba, koja kontroliše kvalitet izvedenih radova i dinamiku izvođenja. Kupac stana treba da ima klauzulu u ugovoru o penalima za probijanje rokova i na tome mora da insistira, pošto je to dokaz za sud prilikom naplate penala od investitora. Kada se završi objekat, neophodan je tehnički pregled, kojim se potvrđuje da je zdanje izgrađeno po propisima i standardima i da je ugrađena adekvatna oprema. Po obaveznom tehničkom prijemu objekat dobija upotrebnu dozvolu i daje se garantni rok.
Stan je skupa roba, koja se najčešće kupuje jednom u životu. Zato građani moraju da otvore „četvore oči“ pre nego što svoj novac povere investitoru.
Propisi, ako se poštuju, garantuju kvalitet izvedenih radova, ali je problem što imamo zakone koji se često izbegavaju.
Ipak, mogućnost masovnih zloupotreba iz ranijeg perioda, kada su investitori prodavali jedan stan više puta, svedena je na minimum. Jer, baze podataka sudova i opština su sada povezane, te tako ne može da ostane neprimećen pokušaj investitora da već prodati stan ponovo proda.
- Prvo, investitor mora da ima urednu građevinsku dozvolu - kaže za „Novosti“ Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.
- Zemljište na kojem se zida objekat mora da bude u vlasništvu investitora ili da je on zakupac, jer pravo korišćenja više ne postoji. Kada se formira gradilište, investitor je dužan da angažuje nadzor, a to je verifikovana nadležna služba, koja kontroliše kvalitet izvedenih radova i dinamiku izvođenja.
Kupac stana treba da ima klauzulu u ugovoru o penalima za probijanje rokova i na tome mora da insistira, pošto je to dokaz za sud prilikom naplate penala od investitora. Kada se završi objekat, neophodan je tehnički pregled, kojim se potvrđuje da je zdanje izgrađeno po propisima i standardima i da je ugrađena adekvatna oprema. Po obaveznom tehničkom prijemu objekat dobija upotrebnu dozvolu i daje se garantni rok. To znači da sve eventualne skrivene mane ili nepravilnosti, koje se pojave tokom eksploatacije, u garantnom roku investitor mora da otkloni o svom trošku.
- Pre kupovine trebalo bi proveriti da li je investitor tokom gradnje objekat stavio pod neku vrstu hipoteke - ističe Rodić.
- Poželjno je da kupac angažuje advokata, koji će proveriti svu papirologiju, od građevinske dozvole do katastra. Posebno treba voditi računa da li je objekat u svemu urađen po projektu za koji je dobio građevinsku dozvolu, a to komisija za tehnički prijem mora da potvrdi ili dostavi investitoru primedbe i rok do kada mora da otkloni odstupanja od projekta.
Nelegalno
Građanima se ne preporučuje kupovina stanova ili kuća sazidanih bez građevinske dozvole, bez obzira na to što je podnet zahtev za legalizaciju. Pitanje je da li takvo zdanje ispunjava uslove da dobije papire. Ako se zbog povoljne cene kupac ipak odluči na tu varijantu, onda mora da proveri da li je zgrada sazidana na nekom planiranom infrastrukturnom koridoru i da li je regulisano pitanje zemljišta. Ako nije, onda u takvu avanturu nikako ne treba ulaziti.
Kupovali nepostojeće
Bratislav M. iz Niša, završio je iza rešetaka zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo prevare. Sumnja se da je Bratislav kao vlasnik Agencije za nekretnine od 15. decembra 2003. do 25. aprila 2007. godine, doveo u zabludu 15 građana Niša i Pirota da sa njim sklope ugovore o kupoprodaji stanova u Ulici Božidara Adžije u Nišu i predaju mu 417.870 evra, za stanove koje nije izgradio. (S. B.)