Nekretnine - Srbija

Kvadrat više – 200.000 dinara skuplje

Gradskim pravilnikom od ove godine uvedena je jedna pogodnost za kafedžije, kada je reč o letnjim baštama.

Ipak, mnoge ugostiteljske objekte neće krasiti karirani stolnjaci ispred ulaza. Jer, promet je opao za trećinu, a zakup „placa” za baštu u centru grada šest puta je skuplji od poslovnog prostora iste kvadrature.

Kafedžije kažu da je dobra vest što im je novim pravilnikom omogućeno da dozvolu za baštu, ukoliko je ne proširuju, mogu da dobiju za tri-četiri dana, a još bolje je što su pošteđeni nemalih izdataka. Kako objašnjava Žarko Ratković, direktor Ugostiteljskog preduzeća „Višnjica”, ranije su po mesec dana prikupljali i predavali dokumenta kako bi otvorili čuvenu terasu „Stare Hercegovine”, a ove sezone ista procedura trajala je svega nekoliko dana.

Zoran Kostić, član Gradskog veća, precizira da baštu ne može da otvori ugostitelj koji nije izmirio obaveze za 2010. godinu. Oni pak koji u opštinu donesu dokaz iz Uprave prihoda da su platili sve dažbine, uz pisani zahtev za otvaranje bašte čija je kvadratura nepromenjena u poređenju sa lanjskom, dozvolu će dobiti za manje od nedelju dana.

– Svi koji imaju legalne bašte u decembru su dobili obaveštenja da li ispunjavaju uslove da ih opet otvore ove sezone i šta treba da urade da im se dozvola produži. To obaveštenje podrazumeva da im sve ranije dozvole i dalje važe, da ne moraju ponovo da ih vade i plaćaju nova, a u suštini ista dokumenta. I oni koji nisu izmirili obaveze za prethodnu godinu imaju šansu da dobiju baštu za tri dana, čim plate dugovanja – istakao je Kostić.

Ugostitelji koji odluče da promene površinu otvorenog dela lokala moraju da pripreme obimnu dokumentaciju, kao da na tom mestu bašta nikada ranije nije postojala. Sve to staje oko 200.000 dinara.

– Projektno rešenje košta oko 100.000 dinara, dozvola Sekretarijata za saobraćaj od 25.000 do 37.000 dinara, a za većinu objekata u centru nam treba i odobrenje gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koje iznosi 20.000 dinara – ističe Ratković, podsećajući da je ovaj i ovoliki namet do ove godine sledovao i ugostiteljima koji su baštu obnavljali na istom mestu i na istoj površini.