Nekretnine - Srbija

Legalizacija bez legalizacije

Legalizacija bespravno sagrađenih objekata trenutno je stala, bar kada je reč o izdavanju građevinskih i upotrebnih dozvola, ali uknjižba, upis vlasništva u katastar nesmetano traje.

Tako će biti sve dok skupština ne usvoji novi zakon o legalizaciji. Taj pravni vakuum, međutim, još jedno je svedočanstvo potpunog nesnalaženja naših vlasti u toj oblasti.

O nacrtu novog zakona o legalizaciji vlada bi trebalo uskoro da se izjasni. Možda već sledeće sedmice, kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma. S obzirom na to da od 6. juna ne postoji zakon koji reguliše legalizaciju bespravno sagrađenih objekata, to jest naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, Skupština Srbije bi predlog novog propisa trebalo da razmatra po hitnom postupku. Ukoliko se pak poslanici ne izjasne do sredine jula, novi zakon može da stupi na snagu tek u septembru.

Šta praktično znači ovaj pravni vakum?

– Legalizacija je trenutno zaustavljena i ništa ne može da se radi u tom pogledu. Ali sekretarijati mogu da prosleđuju katastru ranije podnete zahteve za legalizaciju. Republički geodetski zavod radi nesmetano i građani mogu da upišu svojinu nad nelegalnim objektima – objašnjava Damnjanović.

Ustavni sud je pre šest meseci ocenio neustavnim odredbe zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na  način, uslove i rokove za legalizaciju i sadržinu i vrstu tehničke dokumentacije potrebne za građevinsku i upotrebnu dozvolu, jer je prekršen princip jednakosti građana pred zakonom. I ta odluka je nedavno stupila na snagu.

U međuvremenu je usvojen zakon o upisu u katastar bespravno sagrađenih objekata, koji omogućava vlasnicima stanova, kuća i vikendica da upišu vlasništvo nad objektom. Republički geodetski zavod preuzima zahteve za legalizaciju koji su ranije podneti opštinama, ali ih i sam prima. Do sada im je stiglo 3.260 prijava bespravnih graditelja, dok im je 208.500 predmeta prosleđeno od lokalnih samouprava.

Kao glavni problem  u Republičkom geodetskom zavodu navode nepotpunu dokumentaciju građana i kašnjenje opština i gradova sa dostavljanjem saglasnosti. Građani treba da dostave samo dokaz da su vlasnici objekta i geodetski snimak.

Na one koji bi kasnije da prodaju kuću ili stan, stave je pod hipoteku ili jednostavno steknu građevinsku dozvolu primenjivaće se novi zakon o legalizaciji. Vlasnik mora da priloži glavni projekat, dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele, dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje zemljišta i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Damnjanović kaže da će opštine određivati visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Same mogu da odluče da li će davati popuste i koliki će oni biti.

– Dali smo samo preporuku za socijalno ugrožene i one koji su sami gradili infrastrukturu da im se uračuna taj trošak – kaže pomoćnica ministra.

Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština smatra da će većina lokalnih samouprava najverovatnije, bar do kraja ove godine, svojim odlukama zadržati popuste od 99 i 60 odsto, što je bilo predviđeno prethodnim zakonom.

– Opštinama jeste data mogućnost da same određuju popuste. Ali treba biti obazriv, jer je Ustavni sud upravo zbog popusta delove zakona o planiranju i izgradnji koji se odnose na legalizaciju proglasio neustavnim. Zato će i lokalne samouprave morati da povedu računa i da svojim odlukama o visini naknade i popustima ne diskriminišu građane, koji su legalno gradili sa svim papirima i plaćenim taksama – kaže Paunović.

On potvrđuje da je legalizacija trenutno stala u svim opštinama. Ali pre nego što je stupila na snagu odluka Ustavnog suda zabeležene su velike gužve, jer su građani hteli da iskoriste popuste.

– To govori da ipak ima onih kojima je stalo da dobiju građevinsku dozvolu, jer su svesni da samo tako kasnije mogu da prodaju nelegalno sagrađenu nekretninu – dodaje predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

Inače, on misli da ovaj zakon neće dati velike efekte, jer je ovako izgledao i ranije, pre uvođenja popusta i smanjenja tehničke dokumentacije. Osim toga, građani sada imaju mogućnost da se kao vlasnici nelegalnih zdanja upišu u katastar. Ko neće da prodaje objekat već planira tu da nastavi da živi njemu legalizacija nije ni potrebna. Ali zakon o legalizaciji mora da se donese, jer ne smemo da budemo bez propisa koji regulišu tu oblast zbog onih koji hoće građevinsku i upotrebnu dozvolu. Zakon je potreban i zbog poslovnih zdanja velike površine, jer oni bez legalizacije ne mogu da dobiju vlasnički list.