Nekretnine - Srbija

Legalizacija: Rešenje čeka 244.000 predmeta

Gradski sekretarijat za legalizaciju do sada je, od 184.000 podnetih zahteva za legalizaciju sa teritorije 10 gradskih opština rešio nešto više od 4.000 zahteva.

Uključujući i prigradske u svih 17 gradskih opština Beograđani su predali 248.000 zahteva za prevođenje objekata iz stanja "divlje" u legalnu gradnju.

Velika većina od tih 4.000 predmeta rešena je pozitivno, ali kako ističu u Sekretarijatu, ima i onih koji su odbijeni. Prema rečima Dalibora Biševca, oni koji su odbijeni uložili su žalbu drugostepenom organu, tako da do konačne odluke po žalbi ne može da se govori da su oni i definitivno odbijeni.

- Problem predstavlja to što je čak 98 odsto zahteva za legalizaciju poslato bez prateće dokumentacije, blanko - kaže Biševac. - Do sada je obrađeno više od 130.000 zahteva i uglavnom treba da se dostavi još geodetski snimak, dok izvod iz katastra po službenoj dužnosti vadi Sekretarijat.

Ta varijanta je moguća u onim opštinama gde je sređen katastar, dok je u ostalim potrebno da sami građani odu i pribave nedostajuća dokumenta - vlasnički list, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga.

Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, donetih početkom aprila, znatno je pojednostavljena procedura i olakšan posao. Ovim izmenama omogućeni su i popusti od čak 99 odsto na svakih 25 kvadrata po članu domaćinstva. Na sve to Grad daje i popust od 50 odsto ukoliko se plati odjednom. Popuste je moguće ostvariti samo ako se odnosi na jedinu nepokretnost.

Biševac ističe i da će svi podaci biti proveravani po službenoj dužnosti kako bi se sprečile zloupotrebe.

- Oni koji su već platili za legalizaciju svojih objekata takođe mogu da dobiju nov, veći popust. Potrebno je samo da podnesu zahtev do kraja godine i biće im vraćen višak uplaćenog novca, odnosno smanjena rata - čaže Biševac.

Knjiženje

Za bespravno podignut objekat, odnosno stan da bi bio uknjižen, pored plaćenih taksi i pozitivnog rešenja zahteva za legalizaciju, vlasnik mora da poseduje i Zapisnik o tehničkoj podobnosti objekta ili Projekat izvedenog stanja.

Glavna razlika između ova dva dokumenta je što se prilikom knjiženja na osnovu zapisnika upisuje i da Republika Srbija ne garantuje stabilnost i sigurnost objekta, dok se za Projekat izvedenog stanja smatra kao da se radi o regularnom "glavnom projektu". Ako se utvrdi da je objekat izgrađen tako da ne ispunjava uslove o trajnosti i stabilnosti neće biti legalizovan.