Cene zakupa poslovnog prostora u Srbiji nikada nisu bile povoljnije. Ponuda je bogata, a uprkos niskim cenama većina lokala je pod katancem. U poslednjih godinu dana kirije su manje i do 50 odsto, ali ni to ne privlači zakupce. Izuzetak je samo potez od Terazija do Kalemegdana u Beogradu, gde slobodnih lokala nema, a cene su i dalje paprene, mesečno između 100 i 150 evra po kvadratu. Traže se lokali i u kineskim tržnim centrima, gde se manji prostori izdaju i za 2.000 evra mesečno. Sav ostali poslovni prostor u glavnom gradu teško nalazi stanare bez obzira na to što ima i onih gde kirija košta samo oko pet evra po kvadratu. Nekada atraktivni tržni centri poput „Čumića“, „Siti pasaža“, „Milenijuma“ prvo su izgubili posetioce, a onda i zakupce.
Cene zakupa poslovnog prostora u Srbiji nikada nisu bile povoljnije.
Ponuda je bogata, a uprkos niskim cenama većina lokala je pod katancem. U poslednjih godinu dana kirije su manje i do 50 odsto, ali ni to ne privlači zakupce. Izuzetak je samo potez od Terazija do Kalemegdana u Beogradu, gde slobodnih lokala nema, a cene su i dalje paprene, mesečno između 100 i 150 evra po kvadratu. Traže se lokali i u kineskim tržnim centrima, gde se manji prostori izdaju i za 2.000 evra mesečno.
Sav ostali poslovni prostor u glavnom gradu, prema rečima Aleksandre Kon, suvlasnice agencije „Alka“, teško nalazi stanare bez obzira na to što ima i onih gde kirija košta samo oko pet evra po kvadratu. Nekada atraktivni tržni centri poput „Čumića“, „Siti pasaža“, „Milenijuma“ prvo su izgubili posetioce, a onda i zakupce.
Bez interesa
Kako kaže naša sagovornica, već četiri meseca u ponudi je lokal od 23 kvadrata u Birčaninovoj za 200 evra mesečno.Godinu dana stanare traži i lokal u tržnom centru u Bloku 44 od 25 kvadrata za 250 evra. Nema interesoavanja ni za lokal od 30 kvadrata na Crvenom krstu, gde gazda traži 200 evra mesečno, a od marta prošle godine zakupca traži i poslovni prostor od 140 kvadrata za 1.000 evra u Makedonskoj ulici. Na Banovom brdu cena zakupa kreće se od pet do 80 evra po kvadratu, a na Karaburmi, Mirijevu u proseku oko deset evra za kvadrat.
Sve veći broj vlasnika piljarnica, butika, trafika, kafića, pekara u Novom Sadu navodi da im je, zbog malog prometa, isplativo samo da „stave ključ u bravu“. Polovina poslovnog prostora u tržnim centrima „Apolo“, „Lupus“, „Dalton“ i „Pariski magazin“ i na „Spensu“ nije zakupljena. JP „Poslovni prostor“ je oglasio licitaciju za 34 poslovna prostora i dva skladišta, čija je početna cena kvadrata u proseku 350 dinara. Na spisku je najjeftinija zakupnina od 2.760 dinara za lokal od 23 kvadrata u Jevrejskoj ulici, a najskuplji je prostor od 391 kvadrat na Trgu slobode, predviđen za bankarstvo, ugostiteljstvo i trgovinu - 887.179 dinara. Kineski tržni centar je pun zakupaca, dok u „Bazaru“ nema niti jednog zakupljenog lokala.
I u gradu na Nišavi je pala cena zakupa lokala između 20 i 50 odsto. Najviše praznog poslovnog prostora ima u tržnim centrima „Kalča“ i „Podzemni prolaz“. Nisu retki slučajevi da vlasnici svoj poslovni prostor nude bez naknade samo da ne stoji prazan i da se izmiruju komunalije. Primera radi, zakup lokala u tržnim centrima i u samom centru Niša staje od 15 do 40 evra po kvadratu. Samo u užem centru Niša oko 400 lokala je prazno, a Niš više nije atraktivan ni Kinezima.
Stalne promene
Brojne trgovinske i zanatske radnje u Čačku u poslednjih nekoliko meseci stavile su katance na brave. Tako je, recimo, lokal na Gradskom šetalištu lane promenio tri zakupca, koji su prodavali različitu robu, ali im nije išlo.
- Jedino što opstaje su kafići, osiguravajuća društva, prodavnice mobilnih telefona i banke - kaže Rade Simović iz agencije „Tatalović“.
- Zakup lokala u centru Čačka je oko 20 evra po kvadratu. Toliku cenu ne može da isprati nijedna druga delatnost osim onih koje donose veliki profit, pre svega, banke. U čačanskim agencijama, ipak, vlada veliko interesovanje za kupovinu poslovnog prostora u centru grada. Cene se kreću od 3.000 do 3.500 evra po kvadratu.