Lokali nikad jeftiniji

Bez autora

Jun 20 2010

Zakup poslovnog prostora u Beogradu nikada nije bio jeftiniji. U strogom centru grada, kirije za lokale veličine 50 do 100 kvadratnih metara su upola manje. U pešačkoj zoni Knez MIhailove mesečni zakup kvadrata pao je sa 110 do 150 evra u prošloj godini na 55 do 100 evra. Ova cena važi i za lokale u Čika Ljubinoj, te ulicama Vase Čarapića, Zmaj Jovinoj, Kralja Petra, Kolarčevoj, Makedonskoj, na Terazijama. Renta u drugoj zoni (Bulevar Kralja Aleksandra, Balkanska, Nušićeva, Dečanska) je od 30 do 50 evra po kvadratnom metru mesečno. A, u trećoj zoni koja obuhvata centralne ulice na Banovom brdu i u Zemunu od 15 do 25 evra. I u ovim zonama cena je u proseku pala za 40 odsto. Veće cene se očekuju za jednu do dve godine. Trgovci zbog krize jednostavno nemaju interes da se šire. To dovodi do manje tražnje za lokalima, što povlači i njihovu nižu cenu. Ne treba smetnuti s uma ni da se potencijalni investitori u Srbiji i dalje suočavaju sa sporim administrativnim procedurama koje mogu da dovedu do odlaganja u izgradnji.

Lokali nikad jeftiniji Zakup poslovnog prostora u Beogradu nikada nije bio jeftiniji. U strogom centru grada, kirije za lokale veličine 50 do 100 kvadratnih metara su upola manje.

U pešačkoj zoni Knez MIhailove mesečni zakup kvadrata pao je sa 110 do 150 evra u prošloj godini na 55 do 100 evra. Ova cena važi i za lokale u Čika Ljubinoj, te ulicama Vase Čarapića, Zmaj Jovinoj, Kralja Petra, Kolarčevoj, Makedonskoj, na Terazijama…

Renta u drugoj zoni (Bulevar Kralja Aleksandra, Balkanska, Nušićeva, Dečanska) je od 30 do 50 evra po kvadratnom metru mesečno. A, u trećoj zoni koja obuhvata centralne ulice na Banovom brdu i u Zemunu od 15 do 25 evra. I u ovim zonama cena je u proseku pala za 40 odsto, navodi se u Službenom glasniku. Veće cene se očekuju za jednu do dve godine.

“Trgovci zbog krize jednostavno nemaju interes da se šire. To dovodi do manje tražnje za lokalima, što povlači i njihovu nižu cenu. Ne treba smetnuti s uma ni da se potencijalni investitori u Srbiji i dalje suočavaju sa sporim administrativnim procedurama koje mogu da dovedu do odlaganja u izgradnji”, kažu u agenciji za nekretnine “Kolijers Internacional”.

Ekonomska kriza i smanjenje kupovne moći, u velikoj meri su ugrozili profitabilnost lokala. Stopa slobodnog prostora (napuštenih kvadrata) samo u prošloj godini je porasla za tri do osam odsto u primarnim ulicama, i četiri do sedam procenata u ulicama druge zone.

Sve to se desilo u godini kada je za izdavanje prispelo 135.000 novoizgrađenih kvadrata, čime je ukupna ponuda poslovnog prostora u Beogradu dostigla čak 732.000 kvadrata, od čega se 73 odsto nalazi u centralnoj poslovnoj zoni koja obuhvata centar Beograda i Novi Beograd. Ipak, Beograd je i dalje ispod proseka prostora tržnih centara u razvijenim gradovima jugoistočne i centralne Evrope. Tržni centri u Beogradu trenutno zauzimaju 147.870 metara kvadratnih, što je oko 92 kvadrata na hiljadu stanovnika. U Sofiji na hiljadu stanovnika ima sto kvadrata, Bukureštu 150, Zagrebu 400, Budimpešti 430...

Tržište u Srbiji se okreće izgradnji isplativih „big boksova”, koji će ekspanziju doživeti ove godine. To su hipermarketi i outlet centri.