Javno preduzeće „Poslovni prostor Palilula” u Beogradu ima najbolji procenat naplate zakupnina za prostore koji su u vlasništvu opštine, koji prelazi 95 odsto. Jedno je od retkih preduzeća koje je na svojoj opštini rešilo problem parazakupaca, odnosno oni koji su „na papiru” zakupili objekte u njemu i rade, a ne izdaju ga drugom, što je čest slučaj u ostalim opštinama. Međutim, ima još puno prostora za napredak, potrebno je izgraditi objekte uz lokalna groblja, na ulicama, uz pijace, čime bi se suzbila nelegalna prodaja i smanjio komunalni nered. U protekle dve godine krenulo se u odlučnu akciju suzbijanja nezakonitog zakupa prostora, ispražnjeni su svi prostori koje je zakupila jedna firma, a izdaje ga za veću sumu nekom drugom zakupcu. Od oko 380 postojećih ugovora, njih desetak je bilo nezakonito, što je uspešno rešeno.
Javno preduzeće „Poslovni prostor Palilula” u Beogradu ima najbolji procenat naplate zakupnina za prostore koji su u vlasništvu opštine, koji prelazi 95 odsto.
Jedno je od retkih preduzeća koje je na svojoj opštini rešilo problem parazakupaca, odnosno oni koji su „na papiru” zakupili objekte u njemu i rade, a ne izdaju ga drugom, što je čest slučaj u ostalim opštinama. Međutim, ima još puno prostora za napredak, potrebno je izgraditi objekte uz lokalna groblja, na ulicama, uz pijace, čime bi se suzbila nelegalna prodaja i smanjio komunalni nered.
Kako je na teritoriji Palilule rešen problem parazakupaca?
- U protekle dve godine smo krenuli u odlučnu akciju suzbijanja nezakonitog zakupa prostora, ispraznili smo sve prostore koje je zakupila jedna firma, a izdaje ga za veću sumu nekom drugom zakupcu. Od oko 380 postojećih ugovora, njih desetak je bilo nezakonito, što smo uspešno rešili. U svakom novom ugovoru na sve načine pokušavamo da se ogradimo od takvih mogućnosti.
Da li su cene zakupa previsoke u ovo vreme krize? Koliko novca se godišnje zaradi od izdavanja prostora?
- Od 1. oktobra zakup poslovnih prostora biće umanjen za pet odsto, zbog ekonomske situacije. Sav prihod od zakupa, što godišnje iznosi oko 120 miliona dinara, ide u opštinski budžet, od toga se sedam odsto izdvaja u gradsku kasu.
Ta sredstva koriste se za investiranje projekata. Druga vrsta prihoda je od pijaca, pijačnih skupova, tezgi i iznosi oko 17 miliona dinara i to nam služi za troškove samog preduzeća i omogućava nam da višak ulažemo u razvoj. Naša ideja je da taj novac ne bude zamrznut, već da širimo delatnosti i u budućnosti realizujemo mnoštvo ideja.
Koje investicije ste realizovali?
- Na poslednjoj stanici autobusa 16 i 23 na Karaburmi, otvorili smo skupove pijačnih tezgi, odnosno manju pijacu. Sa tih 80 tezgi rešili smo veliki deo divlje prodaje sa kutija, pijaca je asfaltirana, osvetljena, prekrivena, postavljeni su frižideri i rashladne vitrine za prodavce prehrambenih proizvoda. Više nema prodaje sa kamiona. Rešili smo komunalni nered, unapredili smo samu prodaju, a građani su dobili bolje uslove za kupovinu. To smo isto uradili u Kotežu. Ovo naselje je bilo zapostavljeno i građani su morali da idu ili u Borču, ili na desnu obalu Dunava na pijacu.
Tu smo otvorili 100 tezgi. Isto smo uradili u Višnjičkoj banji, koja je prerasla u veliko naselje i to je bila potreba. Ove i sledeće godine ćemo rešiti komunalni nered na ulazu u groblja Lešće i Zbeg, tako što ćemo postaviti po pet objekata za prodaju cveća i sveća. Naravno, ne možemo da rešimo sve komunalne probleme na Paliluli, ali idemo korak po korak.
Šta se od tih investicija finansira iz opštinske kase?
- Primera radi, izgradnja pijace u Kotežu koštala je 6,5 miliona dinara, a milion je izdvojila Opština. Kiosci na Lešću koštaće 4,5 miliona, a Opština je dala 800.000 dinara. To znači da gotovo sve sami finansiramo i to je naša strategija za ubuduće. Moram da najavim da ćemo po istom principu graditi sportsku halu u Padinskoj skeli, koja će biti predata nama na upravljanje.
Na koji način vršite naplatu? Procenat naplate zakupnina poslovnih prostora u Gradu ne prelazi 80 odsto, dok je na teritoriji Palilule 95.
- Ne dopuštamo da dugovanja postanu velika, jer onda nisu problem, već su nenaplativa. Problem je kad neko duguje dve kirije i to tada treba rešiti. Mi nemamo druge mere represije, već smo u slučaju sudskog procesa, koji traju izuzetno dugo, samo jedna strana u sporu. Od 2007. godine, naplata nam ne pada ispod 95 odsto, to u praksi znači ako je prihod 120 miliona, mi godišnje naplatimo 115. Najmanje probleme imamo sa starim zakupcima, pojedinim restoranima, frizerskim salonima. Ipak, na naplatu utiče i naš trud. Svakom zakupcu ispostavljamo fakturu „na ruke”, odnosimo se vrlo prijateljski prema svima, držimo sve pod kontrolom i što je najbitnije svakodnevno smo na terenu.