Nekretnine - Srbija

Nameti i besparica ispraznili lokale

Na potesu od Slavije do Kalemegdana gotovo 30 lokala je prazno i pod ključem. U Ulici kralja Milana je 17 zatvorenih radnji, dok u Knez Mihailovoj, oazi šopinga u prestonici, čak deset prodavnica čeka da naiđe neki zakupac.

Ukoliko se zađe u poprečne ulice srca prestonice ili se siđe u podzemne prolaze, broj lokala bez gazde se drastično uvećava. Uz to dve zatvorene zgrade Robnih kuća „Beograd” u „Knezu” godinama čekaju renoviranje. Zakupce nije privukao ni drastičan pad cene kvadratnog metra i na najekskluzivnijim lokacijama u gradu.

Ekonomiste, Uniju poslodavaca i poznavaoce tržišta nekretnina, ovakvi podaci ni najmanje ne čude. Pad prometa, kriza, besparica, ali i visoke takse, porezi, firmarine i drugi nameti glavni su razlozi što je sve više praznih lokala i to ne samo na periferiji, već i u samom centru.

– Preduzetnici u Beogradu plaćaju čak 13 komunalnih taksa i imaju mnoštvo drugih izdataka. Ugostitelji su pod ukupno 44 opterećenja, koja su mnogo skuplja nego za građane. Privreda vodu plaća 100 posto skuplje, a odnošenje smeća 270 procenata više. Jasno je zašto mnogi zatvaraju lokale. Mi smo obišli lokacije na teritoriji Starog grada, Vračara, Savskog venca i Novog Beograda i utvrdili da čak 41,5 odsto lokala koji su tu bili 2008. godine više ne postoji – ističe Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Da su visoki nameti kratkovido punjenje budžeta smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.

– Tako se možda samo jednokratno napuni budžet, ali se ubija preduzetnički duh. I nije takav slučaj samo u Beogradu. Treba prošetati bilo kojim drugim gradom u unutrašnjosti, pa videti da su veliki nameti lokalnih samouprava zatvorili lokale. Neki presele lokale iz centra, a veliki je problem što ima i onih koji pređu u sivu zonu. Mi imamo i najveći porez na imovinu u regionu – napominje Stevanović.

Drugi faktor koji je mnoge naterao da stave ključ u bravu jeste i pad prometa, koji u maloprodaji i ugostiteljstvu ne prestaje od kraja 2008. godine.

– Promet na malo u Beogradu opao je 30 odsto u poređenju sa periodom od pre dve i po godine, a do danas smo izgubili 50.000 radnih mesta u glavnom gradu. Nije samo reč o prodavnicama koje su zatvorene, već i o kafićima. U njima je radilo mnogo ljudi, a sada su uglavnom preostali oni koji su koncentrisani na nekoliko lokacija, poput Obilićevog venca, Ulice Strahinjića bana, Knez Mihailove ili Cvetnog trga – rekao je Dragoljub Rajić, koji rešenje vidi u evropskom modelu nameta.

– U gradovima Evropske unije postoje takozvani gradski porezi i u njima su objedinjene sve takse. Ali, najbitnije je da su plaćanja tih gradskih poreza oslobođeni mali preduzetnici kako bi bili motivisani da posao razvijaju i tako zaposle još više ljudi. Kod nas je to naopako, država i lokalna samouprava su restriktivni i preduzetnici su preopterećeni – kaže Rajić.

Prema rezultatima istraživanja Unije poslodavaca Srbije, najviše preduzetnika se zadužuje upravo kako bi servisirali obaveze prema državi.

– Umesto da podižu kredite za investicije u mašine, opremu, visokotehnološke alate, standardizaciju i edukaciju zaposlenih, proširenje i prilagođovanje poslovnih prostorija potrebama proizvodnje ili za lakši plasman robe i usluga na strana tržišta, privrednici u Srbiji se ubedljivo najviše zadužuju da bi redovno izmirivali PDV i to čak 32,23 odsto njih – kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

Najbolji reper za stanje u trgovini na glavnoj štrafti mogu biti objekti Robnih kuća „Beograd” u „Beograđanki” i u zgradi na Terazijama. Iz meseca u mesec sve je više spratova u ovim robnim kućama prazno, a zakupaca je sve manje. Jasan pokazatelj da ni ekskluzivna lokacija sada nije garancija odličnog poslovanja jeste i to što dve velike zgrade u Knez Mihailovoj ulici koje pripadaju RK „Beograd” još nisu renovirane, niti spremne za zakupce.

– Početak krize u svetu, pa i kod nas, poklopio se sa ponovnim otvaranjem Robnih kuća „Beograd”. To je u velikoj meri uticalo na smanjenje domaćeg tržišta i interes kompanija, i domaćih i stranih, da šire poslovanje. Do sada smo renovirali oko 90 odsto svih naših kapaciteta širom Srbije, u šta smo u poslednje dve godine uložili blizu 80 miliona evra – objasnila je Jelena Ćetković, pi-ar Robnih kuća „Beograd”.