Nekretnine - Srbija

Neustavna legalizacija

Ustavni sud Srbije ocenio je da postupak legalizacije objekata u Zakonu o planiranju i izgradnji nije u saglasnosti sa Ustavom. Zakonodavcu je ostavio rok od šest meseci da ispravi osporene zakonske odredbe.

Istom odlukom Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona, navodi se u saopštenju suda.

Prema mišljenju suda institut legalizacije, sam po sebi, nije u suprotnosti sa Ustavom, ali je jeste način na koji je to urađeno.

Ustavni sud je odložio objavljivanje te odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije” za šest meseci od dana njenog donošenja, kako bi zakonodavcu pružio mogućnost da u tom roku postupak legalizacije uredi na način koji će biti saglasan Ustavu.

Ovaj sud je u rešenju o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti delova zakona koji se odnose na legalizaciju postavio dva pitanja. Prvo, da li je zakonodavac propisujući način, uslove i rokove za legalizaciju protivno načinu i uslovima izgradnje koje je utvrdio istim zakonom i prekršio ustavni princip vladavine prava u delu koji se odnosi na povinovanje vlasti Ustavu. Drugo, da li je zakonodavac propisujući sadržinu i vrstu tehničke dokumentacije potrebne za građevinsku i upotrebnu dozvolu na način koji odstupa od koncepta zakona, prekršio princip jednakosti građana pred Ustavom i zakonom.

Prema tom zakonu rok za podnošenje zahteva za legalizaciju istekao je 11. marta 2010. Sa Direkcijom za građevinsko zemljište ugovori za plaćanje naknade za uređenje zemljišta trebalo je da budu zaključeni do 30. juna 2012. godine. S tim što je kasnije važenje popusta produženo na 2015. godinu. Oni koji su zidali porodične kuće površine do 100 metara kvadratnih i tako rešavali stambeno pitanje ostvarivali su popust od 99 odsto za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Dok je broj dokumenata potrebnih za dobijanje građevinskih dozvola umanjen.

Ministarstvo je inače u međuvremenu sačinilo novi Nacrt zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a javna rasprava traje do 11. decembra. Ministarstvo će predložiti da se pred poslanicima Skupštine Srbije ovaj leks specijalis nađe po hitnom postupku. Namera zakonodavca je bila da omogući građanima da svoju imovinu stave u funkciju i pod hipoteku kao način obezbeđenja pri uzimanju kredita.

U najkraćem ovim predlogom se bespravnim graditeljima omogućava da za 100 evra u katastru upišu vlasništvo na objektu i zemljištu, bez plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Da li će oslobađanje bespravnih graditelja plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta biti predmet nove ocene Ustavnog suda, ostaje da se vidi.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) je predložila da katastarska legalizacija za poslovne objekte kao i za objekte za obavljanje zanatske delatnosti bude ograničena na površinu do 100 metara kvadratnih.

Takođe, SKGO traži da u katastru uz upisan objekat stoji zabeleška ne samo da je uknjižba urađena po leks specijalisu, već i da nije izdata građevinska i upotrebna dozvola i da je vlasnik obveznik plaćanja naknade za uređenje zemljišta. Tu naknadu bi vlasnici plaćali ako žele da prodaju objekat, da ga rekonstruišu ili nadzidaju.

Gradovi i opštine zalažu se i za pravnu zaštitu trećih lica, da ukoliko propuste rok za žalbu imaju od godinu do tri godine vremena da pokrenu sudski postupak za naknadu štete nastale upisom svojine na zemljištu ispod nelegalnih zdanja, koje je prethodno bilo u njihovom vlasništvu. Stalan konferencija gradova i opština predlaže Vladi Srbije da pristupi izradi novog, sveobuhvatnog koncepta legalizacije, koji će podrazumevati izmene više zakona o planiranju i izgradnji, o državnom premeru i katastru, porezu na imovinu...